"ZBOG OVOG PRINCIPA SMO JAKO POVEZANI SA KINOM!" Eksperti za Kurir otkrili više o značaju dvodnevne posete Si Đinpinga Srbiji
Predsednik Kine Si Đinping stigao je sinoć u dvodnevnu zvaničnu posetu Srbiji. Na aerodormu Nikola Tesla dočekali su ga predsednik Srbije Aleksandar Vučić sa suprugom, i članovima državne delegacije, a u čast kineskog lidera na beogradskom aerodromu bila je postrojena Garda Vojske Srbije.
Svečani doček za kineskog predsednika biće upriličen danas u 10 sati ispred Palate Srbija, prenos dočeka uživo na našoj televiziji od 9.40, nakon čega sledi specijalna emisija.
O odnosu Kine i Srbije, ali i poseti Si Đinpinga govorili su gosti jutarnjeg programa Kurir televizije: Aleksandra Tomić, član Predsedništva SNS, prof. dr Dragan Radenović, akademik, i Nebojša Obrknežev, Ruska stranka.
- Ako posmatramo ovu posetu, možemo da posmatramo sa jednog političkog nivoa i ekonomskog nivoa. Ali oni su naravno kompatibilni jedni sa drugima i to za nas od velikog značaja predstavlja pre svega jednu veliku čast, što imamo prilike da jednog od najvećih lidera u svetu ugostimo i da imamo saradnju sa tako velikom silom kao što je Kina. Ali to nije došlo preko noći. To je rezultat jednog dugoročnog rada pre svega predsednika Vučića još kada je bio premijer i Vlade Republike Srbije i današnje nove Vlade Republike Srbije koja je praktično trebala da pripremi naravno sve ove sporazume koje će biti potpisani. Za nas je to od velikog značaja zato što za nas to predstavlja pre svega veliku odgovornost, ali i obavezu da sve te sporazume sprovedemo - rekla je Tomić.
Radenović se dotakao nove Vlade Republike Srbije.
- Kina je specifična zemlja. Sećam se još od prvog odlaska jedne delegacije bezbednostnog karaktera od 1981. godine, pa 1982. godine kada smo mi bili u situaciji da kinezima prenosimo naše iskustvo i u tehničkom smislu i u ovom drugom smislu. Od tada, pa do pojave jednog ozbiljnog, drugog po redu posle najviših funkcija u državi, delegacije koje je predvodio Tomislav Nikolić, došli smo u situaciju da imamo neposredan politički odnos sa onima koji u Kine vode računa o svemu što politika podrazumeva. Dakle, na najširiji opseg svega. Sada je situacija takva da osim ova dva vodeća čoveka, dve države koji neposredno sarađuju sada se pojavljuje jedan novi segment značajnog karaktera, to je nova Vlada Republike Srbije. Nova Vlada Republike Srbije, koju predvodi Vučević je pred velikim izazovom kako ispuniti obaveze koje će biti potpisane i one koje već jedno duže vreme prestoje, a iz raznih razloga nisu se dešavale u mere i na način kako je to bilo predviđeno. Dakle, ova ekipa koju će se napraviti iz drugog plana, dakle ekipa eksperata, ekipa specijalista po raznim oblastima su oni koji obećavaju solidan i kvalitetan odnos sa tim mastodontima savremenog sveta, sa Kinevskom republikom.
Obrknežev se osvrnuo na pitanje Kosova, ali i značaj Kine u ekonomskom smislu.
- Ono što je najbitnije je jedan od glavnih principa same Kine, a to je princip teritorijalnog suvereniteta. Zapravo o čemu se Narodna Republika Kina najviše i drži i ono što nama prosto najviše pogoduje. Imate jednu izuzetno jaku ogromnu zemlju i izuzetno jakog lidera kao što je Si Đinping koji se drži tog principa, dok imaju problema sa samim Tajvanom, opet od strane kolektivnog zapada. A kad govorimo mi iz našeg ugla, dakle to je problem sa tzv. Kosovom. Ako krenemo samo od tog pustolata, to je nešto što nas mnogo spaja. Dakle držimo se i prava i pravičnosti onoga što je zapravo potpisano još desetinama godina unazad. S druge strane, kada govorimo o samim interesima i Kine i Republike Srbije u današnjici, mislim da prosto sam Si Đinping 2013. godine kada je na univerzitetu u Astani u Kazahstanu prosto obnovio "Put svile" koji se ajde vekovima je to da kažem protezao. Dakle Kirgistan, Uzbekistan, Turkmenistan, Iran, Irak, Sirija, Turska, Grčka, Makedonija, Srbija i dolazimo do Mađarske. Zašto ovo govorim? Dakle Kina je neminovno htela u tom početnom momentu najviše da ulaže u zemlje istočne Evrope, ali evo jedan podatak da od 2000. godine do 2022. godine Kina je na prostor Evrope uložila 246 milijardi dolara. Od toga najviše je uložila u Veliku Britaniju koja je još bila članica Evropske unije, dakle 82 milijarde, potom slede Francuska sa 17 milijardi, Nemačka sa 16 milijardi, a najveći zapravo zamah investicije Kine u Evropi je bio od 2015. do 2017. godine i to je 140 milijardi dolara - rekao je Obrknežev i dodao:
- Onda imate sad u ovom momentu jednu Mađarsku koja je veoma suverenistička zemlja, prosto kao i mi, gde imamo Kinu koja ulaže u oko 8 milijardi dolara fabriku automobila gde treba se zapošljava oko 9.000 ljudi. Tu se našao kompromis između same Mađarske koja unutar EU prosto gleda sebe i Kine kao partnera koji je kroz Mađarsku na teritoriju EU u ovom momentu kada su odnosi između zapada i istoka dosta zategnuti. Zašto to govorim? Ursula fon der Lajen je rekla da mi možemo da sarađujemo sa Kinom, govorim EU, ali da mora da dođe do balansa zapravo u toj samoj trgovini. Gledajte sad ovo, uvoz Evrope iz Kine je prošle godine bio oko 470 milijardi dolara, a izvoz iz Evrope ka Kini je bio oko 230 milijardi, dakle mi vidimo tu jedan ogroman deficit Evrope u odnosu na Kinu.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs
Bonus video:
SKANDAL! HRT POZVAO NA UBISTVO VUČIĆA! Traže obaranje predsedničkog aviona iznad Beograda, poslanici Evropskog parlamenta se SMEJU U STUDIJU