MINISTAR ĐURIĆ: Prijemom Kosova u PS NATO poslat loš signal, Kurtijev režim nagrađen za kršenje prava Srba

Ministar spoljnih poslova Srbije Marko Đurić saopštio je danas da Ustavni sud Kosova nije uspeo da dobije potrebnu dvotrećinsku većinu za članstvo u Evropskoj asocijaciji ustavnih sudova ukazujući da je Ustavni sud Srbije zajedno sa Vladom Srbije uspeo da osujeti tu nameru.

"Ta inicijativa je odbijena, Srbija je uspela da spreči članstvo Kosova. To nije nebitno, oni su pokušali da proguraju to na mala vrata, ali naši timovi su razgovarali sa ustavnim sudovima širom Evrope. Kosovo nije uspelo da obezbedi potrebnu dvotrećinsku većinu", kazao je Đurić.

Govoreći o glasanju o Rezoluciji o Srebrenici na Generalnoj skupštini UN, Đurić kaže da 107 zemalja koje su na neki način bile na strani Srbije na tako teškoj temi daje dodatnu vrednost i to tako što će ubuduće svako ko pomisli da krene protiv Srbije morati dva puta da razmisli o tome.

"To nam je važno i zbog Kosova i Metohije jer ako smo uspeli na ovako teškoj temi da uz sebe prikupimo većinu, na temi KiM oni ne mogu da dođu ni blizu rezultata od 84 koliko je bilo glasova za Rezoluciju, a podsetiću da je u UN 193 države sa pravom glasa. Mislim da je sve to u ovoj muci i našoj borbi snažan signal", poručio je Đurić.

Prema njegovim rečima, Ministarstvo spoljnih poslova pravi analizu i već ima jasnu sliku za svaku državu kako se do kojeg glasa došlo.

"To je jedan veliki nacionalni resurs za neke buduće slučajeve koji govori kako da lobiramo", kazao je.

Komentarišući to što je Skupština Kosova dobila status pridruženog člana u Parlamentarnoj skupštini Natoa, Đurić precizira da između toga i punopravnog članstva u Alijansi postoji razlika i da ovaj status ne podrazumeva kao članstvo pravnu obavezi drugih članica da intervenišu vojno.

Ali, poslat je jako loš signal, ističe šef srpske diplomatije navodeći da je na ovaj način Kurtijev režim nagrađen za desetine uhapšenih Srba i njihovo maltretiranje, za zabranu srpske robe 11 meseci, za nelegalnu eksproprijaciju, za otimanje srpskih crkava, za pljačku banaka.

"To je signal da je deo zemalja počeo da zamenjuje doktrinu poštovanja ljudskih prava zbog koje su tobože podržali taj projekat pre 25 godina za unapređenje suvereniteta i nezavisnosti Kosova i ne zanima me izgovor rata u Ukrajini. Činjenica je da je nemoralno da se nagradi neko ko konstantno pribegava kršenju ljudskih prava. Ovo narušava ionako već ne baš najbolji imidž tog saveza u našoj zemlji iako je Srbija uložila napore da i sa Natoom napravi što bolje partnerske odnose", naveo je Đurić.

Podsetio je da je Kosovo izgubilo i mogućnost da postane član Saveta Evrope.

"I tu je Kurtijev režim izvisio, to je za sada stavljeno ad akta i ne verujem da će pre sledeće godine moći i da pokušaju ponovo, a moram da podsetim i da je u prethodnih nekoliko godina 28 zemalja povuklo priznanje", navodi šef srpske diplomatije.

Komentarišući reakcije iz BiH o borbi Srbije u UN po pitanju Rezolucije o Srebrenici, Đurić kaže da i one pokazuju da je Rezolucija doživela potpuni moralni i politički bankrot.

"Srbija na svojoj strani i na najtežoj temi može da okupi većinu u UN i to ne samo po broju zemalja, već i po broju stanovnika u tim zemljama. Zato ne čudi nervoza u pojedinim političkim krugovima u Sarajevu, većinu Bošnjaka ne predstavlja Konaković, znam da većina ljudi i u Sarajevu i u Federaciji BiH želi normalne odnose sa Srbijom i Beogradom", kazao je Đurić.

Kako kaže, Srbiji su prilkom borbe u UN pomogle te radikalne izjave pojedinih političara jer su pokazale da se ne radi o pokušaju da se dođe do negovanja sećanja na žrtve, pomirenja, već da se srpskoj strani stavi večiti žig odgovornosti.

Komentarišući izjavu Zorana Milanovića da je organizacija Majke Srebrenice postala politička organizacija, kao i da nije isto ono što se dogodilo u Srebrenici i Jasenovcu, Đurić je rekao da je korektno od njega što je rekao nešto što je činjenica.

"Milanović ponekad ume da kaže nešto što je činjenica i što je ažurno i to je za poštovanje, ali nije za poštovanje to što srpski zvaničnici ne mogu i dalje da polože cvet u Jasenovcu i spremni smo da radimo sa njima na unapređenju tih odnosa", kazao je Đurić.

Kako ističe, za razliku od mnogih predsednik Srbije je u više navrata iskazivao pijetet prema svim žrtvama, išao je i u Srebrenicu 2015.

"I sada kada čujemo ciničan poziv Konakovića da dođe ogrnut srpskom zastavom, to zvuči prilično preteće. Žao mi je zbog toga, mi ne želimo da se svađamo, mi smo u poslu pravljenja prijatelja", ističe.

Rezolucija o Srebrenici je Srbiji pružila priliku da se pokrene i da na svetlo iznese istinu o stradanju srpskih žrtava, kaže Đurić i dodaje da je to deo nastojanja - da se na svetlo međunarodne javnosti iznese i ta istina.

I to ne, kako je rekao, zato što pravimo podele među žrtvama, već da se suprotstave onima koji hoće da stvaraju podele i da stavljaju srpske žrtve ispod tepiha.

Kako ističe, paradoks je da Srbi kao nacija koja je izgubila 1,3 miliona stanovnika u Velikom ratu, a u Drugom svetskom izgubila više od milion ljudi, koja je jedina u jugoistočnoj Evropi inicirala antifašistički ustanak u kojem su učestvovali i drugi, sada treba da bude obeležena kao genocidna.

"Srbi su dali najveći broj antifašista, čak ni Nedićeva vlada nije imala nijednu jedinicu koja se borila uz Hitlera i sada mi treba da budemo obeleženi kao genocidan narod podjednako kao Holokaust, kao genocid u Ruandi", kazao je.

Navodeći da će svake godine biti opredeljena sredstva da se plasira, kako kaže, jednostrana priča o Srebrenici, Đurić kaže da se borba Srbije ne prekida.

"Naša borba za istinu neće prestati, mi ćemo morati i u narednim godinama da iznova podsećamo na istinu o ovim dešavanjima, a radićemo i publikaciju u kojoj će ravnomerno biti zastupljene žtrtve u BiH", navodi.

Kaže i da već u UN postoje najave određenih država za pokretanje rezolucija o raznim zločinima i kaže da će ih Srbija podržati.

Govoreći o ulozi Crne Gore prilikom glasanja u UN, Đurić kaže da nema bližih od ljudi iz Srbije i Crne Gore te da neće niko moći da to pomuti.

Komentarišući opoziciju u Srbiji koja kritikuje borbu predsednika Srbije i delegacije u Njujorku, Đurić kaže da sa jedne strane je šokiran kako ljudi ne shvataju kakvu štetu sebi nanose kada je neko protiv nacionalnih interesa.

"Kada bi makar malo odgovornije postupili možda bi ih neko shvatao ozbiljnije. Ono što mene iritira to je kada vidim da aktivno rade da osujete napore Vlade Srbije", navodi Đurić i ukazuje da sada prozivaju humanitarnu pomoć koja je poslata Hondurasu ističući da je obaveza Srbije u predpristupnim pregovorima sa EU da izdvaja 0,7 odsto BDP za humanitarne pomoći.

Kurir.rs/Kosovo online/TV Pink