SIMBOLI SRBIJE I BEOGRADA NISU NA PRODAJU: Ko nema prošlost i istoriju nema ni budućnost
Ko smo? Odakle dolazimo? Kuda idemo?
Odgovori na ova tri pitanja definišu realni trenutak svake nacije.
Ali, primetićete da nam se ovo treće nameće kao glavno: Budućnost, budućnost… šta je bilo - bilo je, požurite u budućnost!
Reklame, filmovi, društvene mreže, političke agende – svi nas oni bombarduju zaglušujućim porukama iz budućnosti.
A zanimljivo je koji su to "oni"? Poznaćete ih po tome što ili nemaju dužu istoriju, ili im je prošlost takva da moraju da je se stide.
Otkuda onda da su njihove poruke dominantne?
Najbogatiji su, i najjači, pa su otuda i najglasniji!
Ali, to nikako ne znači da su u pravu!
Bez prtljaga istorije – tradicije, običaja, postignuća kroz vekove rata i u mira, bez sećanja na pretke i osnivače države stare hiljadu godina – sigurno bismo brže trčali ka cilju koji su postavili ispred nas, ka toj zlatnoj šargarepi… ali je sigurno i to da bismo tamo, u budućnosti kojoj nas mame, bili goli i bosi.
U ovom ključu treba tumačiti poslednji potez Aleksandra Šapića, gradonačelnika Beograda, koji je sa hale koja je jedan od simbola Beograda skinuo ime trgovačke kompanije i vratio joj njeno izvorno. "Beogradska arena".
Jer, da sažmemo uvod: nije sve u parama, ima nešto i u duši!
- Grad Beograd, dok se budem pitao, neće prodavati svoje simbole – rekao je Šapić.
Ovo, svakako, nije usamljen taav potez, a mi ćemo pomenuti samo još jedan.
Kula Beograd – na kojoj se ispisuju poruke vezane za ključne događaje iz aktulenog života naše države i njene istorije – etablirala se već kao zaštitni znak prestonice.
Poslednjih godina Srbija ponovo nalazi svoju dušu.
Neko će pitati kakva korist od duše, pa da odgovorimo najsvežijim primerom.
Svedoci smo epohalne diplomatske pobede Srbije u Generalnoj skupštini Ujedinjenh nacija. Izvojevao ju je predsednik Srbije Aleksandar Vučić svojom energijom, znanjem, upornošću i ličnim kontakima sa liderima najvećih svetskih sila. Ali, izvojevao ju je i neprekidnim podsećanjem na slavnu istoriju Srbije, podsećanjem na to ko smo i odakle smo došli. To mu je dalo snagu da istraje u borbi koja ga je dovela do trijumfa.
A trijumf u Ujedinjenim nacijama, sa svoje strane, ime Srbije, njenu istoriju i njenu sadašnjost, učinio je još sjajnijim, još blistavijim, i još delotvornijim u borbama koje nam tek predstoje!
I na kraju, ali nikako najmanje važno, predsednik Srbije Aleksandar Vučić svojim je nastupom u Ujedinjenim nacijama udahnuo novi život srpskoj zastavi!
Ljubeći je, i ogrnuvši se njom, skinuo ju je sa jarbola na kojem je bila izvan domašaja običnog čoveka, i svakome od nas je dao u ruke.
Svi smo mi, od one večeri, ogrnuti srpskom trobojkom, da je čuvamo kao što su je naši stari od neprijatelja čuvali u ratovima.
Jer, kao što je rekao Aleksandar Šapić, dok se mi budemo pitali, zastava Srbije neće biti na prodaju!
Bonus video:
PONOSAN SAM NA SRBIJU KOJU NIKO NE MOŽE DA ZAUSTAVI: Vučić se oglasio iz Zemun Polja - Dve firme htele da odustanu od radova zbog hajke, ali sam ih vratio!