Milan Kučan, prvi slovenački predsednik i bivši šef komunista u Sloveniji govorio je o periodu raspada bivše Jugoslavije i borbi za nezavisnost.

On tvrdi da je Jugoslavija „veštačka tvorevina, nastala u posebnim istorijskim okolnostima koje su pogodovale stvaranju ovakvog konglomerata na ovim prostorima”. Priznaje da su postojale nacionalne, kulturne, verske, civilizacijske i istorijske razlike.

"Dok je postojao interes za zajednički život, a tih interesa je bilo mnogo, uvek se tražio mehanizam i procedure kroz koje te razlike ne bi bile pogubne, ne bi bile pogubne za postojanje te zemlje. Ali kako su se okolnosti menjale unutar zemlje i u međunarodnoj zajednici, takva zemlja je uvek morala da traži odgovor na sve te nove izazove i sve dok je Jugoslavija to bila u stanju da radi“, rekao je on.

profimedia0816312337.jpg
Igor Kupljenik/MI-PRESS / Shutterstock Editorial / Profimedia 


Kao ključne integrativne faktore važne za opstanak Jugoslavije navodi ličnost Josipa Broza Tita, ideologiju, Vojsku Jugoslavije i partiju.

"Integrativni faktori su počeli da slabe. Tita više nije bilo. Ideologija koja je pogodila logiku liberalizma i parlamentarne demokratije više nije imala tu snagu. Tržište se raspalo. Partija se raspala na 14. kongresu, kada je naša delegacija otišla", podsetio je on.

"JNA je ostala, a takva vojska u multinacionalnoj zajednici, koju čine pripadnici svih ovih naroda, ne može biti faktor integracije ni u jednoj zemlji. Pokušala je to da bude, ali se završila ratovima, nažalost, prvo protiv Slovenije, zatim protiv Hrvatske, a posebno protiv Bosne i Hercegovine“, dodao je on.

On smatra da je adekvatna alternativa u tom trenutku bila "nezavisnost na principu udruživanja". Kako se Jugoslavija ujedinila, morala je da se razdvoji“, uveren je on. Kaže da je bio svestan opasnosti od nasilnog raskida.


"Zbog toga smo mi ponudili deklaraciju o mirnom razdruživanju, koja, nažalost, nije prihvaćena. Jedinu podršku dobio je od Hrvatskog sabora. Tada sam razgovarao sa predsednikom Izetbegovićem zašto to Bosna ne podržava", naveo je on.

„Upravo zbog Bosne smo to uradili. Znajući šta se već desilo u Bosni sa ovim nacionalnim sukobima i do čega bi to moglo da dovede, onda mi je rekao: 'Milane, ja to ne mogu da sprovedem u ulozi predsednika'. nastavio je on.

Osvrnuo se i na tvrdnje njemačkog novinara Mihaela Madsena, koji je nedavno objavio da je došao do novih informacija o tome da su Franjo Tuđman i Slobodan Milošević razgovarali o podeli Bosne i Hercegovine.


„Razgovarao sam sa Tuđmanom da on i Milošević treba da se dogovore o položaju srpskog naroda u Hrvatskoj. Iako smo imali prilično bliske, skoro svakodnevne odnose sa Hrvatima, on mi je tada rekao: 'Pa ja već imam kontakte sa Miloševićem“, primetio je on.

"Već su tada u Karađorđevu mnogo pričali, ne o tome o čemu sam ja mislio da treba da pričaju, nego o podeli BiH. I čim počnete raspravu u toj oblasti o podeli, promeni granice i tako dalje, onda je reč o podeli BiH. To je rat, postoji još jedno rešenje za koje ni on nije bio svestan“, istakao je on.

„Možda ste pročitali knjigu koju je napisao njegov tadašnji šef kabineta. On je bio prisutan tom razgovoru. I tu se vidi kako ih nije briga za posledice. Brine ih samo ko će više uzeti u Bosni i Hercegovina, mi smo u Sloveniji bili čvrsto protiv. To smo rekli svim tim sagovornicima iz međunarodne zajednice, nismo mogli to sprečiti“, zaključio je.

Kurir.rs/Index/Klix