Militarizacija političkog problema nikada nije dobra, a za Kosovo i Metohiju je neophodno kompromisno rešenje, jer svako vojno, oružano ili nasilno rešenje može biti samo kratkog daha, istakao je u podkastu Kontekst ministar za rad, boračka i socijalna pitanja Nemanja Starović.

Naglasio je da albanske partije na KiM najlakše podižu rejting tako što učine neko zlo na štetu srpskog stanovništva na prostoru Kosova i Metohije.

- Naravno da nas zabrinjava proces militarizacije situacije na terenu, sada već konstantno raspoređivanje u značajnim brojevima pripadnika tih specijalnih monoetničkih militarizovanih snaga Kosovske policije, koje provociraju, vređaju i fizički maltretiraju pripadnike srpskog naroda. Čitav taj proces transformacije takozvanih kosovskih snaga bezbednosti u oružane snage Kosova je apsolutno protivan i Rezoluciji 1244 i vojnotehničkom sporazumu iz Kumanova i Ahtisarijevom planu, pa i takozvanom Ustavu Kosova i Briselskom sporazumu. Dakle, izaberite bilo koji dokument, krši se svaki od njih na način na koji to rade - istakao je Starović.

Pojedini međunarodni posrednici, dodao je, direktno krše važeće sporazume zajedno sa Prištinom.

- Imamo određen broj država članica NATO, ne i NATO kao organizaciju, za sada i na sreću, ali čitav niz država članica NATO koji na bilateralni način podržavaju proces militarizacije Kosova. Kroz opremanje, snabdevanje, obučavanje, donacije ili veoma povoljne komercijalne aranžmane. To, naravno, podiže nivo rizika i pretnje prema srpskom stanovništvu na Kosovo i Metohiji, jer prema kome oni tu silu planiraju da upotrebe. Nije to visok nivo pretnje i izazova za Republiku Srbiju u celini, ako govorimo o upoređivanju kapaciteta Republike Srbije sa onim što privremene institucije samoprave u Prištini razvijaju. Mi moramo imati adekvatan odgovor, imamo ga i imaćemo ga u narednom periodu. Apelujemo na sve one koji imaju uticaj da to na pravi način shvate. Nama treba suštinsko, političko kompromisno rešenje - ukazao je Starović.

On se osvrnuo i na često pominjanje aspiracija Prištine ka članstvu u NATO.

- Svesni smo da institucije samouprave u Prištini imaju svoj akcioni plan za pristupanje u NATO, koji podrazumeva više stepenica. Prva je stupanje u punopravno članstvo Američko-jadranske povelje, potom Partnerstvo za mir i na koncu članstvo u NATO. Moram da kažem da mi uspevamo već na toj prvoj stepenici, kada govorimo o Američko-jadranskoj povelji da veoma efikasno zaustavljamo pokušaje učlanjenja Prištine. Dosta toga sam i lično učestvovao, i to zaista ne vidim na horizontu, ali ponavljam, ne treba zbog toga da se uljuljkujemo. Situacija je prilično ozbiljna, ne toliko zbog tih uspeha ili neuspeha Prištine u međunarodnoj areni, a u poslednje vreme nemaju puno uspeha, već brine što sa druge strane, možda čak i kompenzujući manjak uspeha Prištine na međunarodnom planu, njeni strani sponzori daju odrešene ruke vlastima u Prištini da čini šta želi na terenu, a situacija se pogoršava - naglasio je Starović.

Povodom Svesrpskog sabora, koji je pre nekoliko dana održan u Beogradu, Starović kaže da je postojala potreba da se na pozitivan način manifestuje jedinstvo srpskog naroda.

- Želimo da afirmišemo ono što predstavlja prirodno pravo Srba, koje je u potpunosti u skladu sa postojećim evropskim vrednostima, pravo na jedinstven kulturni prostor, uz puno uvažavanje, naravno, granica koje postoje i koje niko nema nameru na bilo koji način da menja. Dakle, kao što u današnjoj Evropi postoji nemački kulturni prostor koji se proteže svuda gde Nemci žive, bilo to u Austriji, Švajcarskoj ili nekoj drugoj okolnoj državi, smatramo i da srpski narod ima to svoje logično i prirodno pravo, da svoj kulturni prostor razvija. To je bila suštinska poruka sabora, ali mislim da je postojala preka potreba da se baš u ovom momentu organizuje ta vrsta manifestacije, budući da smo kao narod u celini izloženi veoma velikim pritiscima. Ne od juče. Usudio bih se da kažem, poslednje tri godine su ti pritisci intenzivirani. Od momenta kada je na čelo uprave institucija samouprave u Prištini došao Aljbin Kurti. Posebna vrsta pritisaka usmerena je prema Banjaluci i intenzivirana upravo u tom periodu, sa ciljem da se, mimo slova Dejtonskog sporazuma, drastično umanje nadležnost i kompetencije Republike Srpske. Ne tražimo ništa što nam ne pripada po međunarodnom javnom pravu, po slovima dokumenta, kao što je to Dejtonski mirovni sporazum, ili Briselski sporazum kada govorimo o stanju na Kosovo i Metohiju - objašnjava Starović.

Kurir.rs/Kosovo Online/Prenosi: A.Ć.

Bonus video:

07:43
"PRIŠTINA VRŠI KULTURNI GENOCID NAD SRBIMA!" Eksperti o proglašavanju pravoslavne crkve katoličkom: CILJ JE DA SE IZGUBI TRAG SRBA Izvor: Kurir televizija