Onaj ko bez studiozne analize i naučlnih činjenica, tek tako, litijumu kaže “ne”, govori “ne” investicijama preko 11 milijardi evra, 20.000 novih radnih mesta, prosečnoj plati u delu Srbije gde bi se litijum iskopavao, čak iznad proseka u Evropi.
Otkrivanje jadarita je šansa koja se pruža jednom u pet vekova, a nekim zemljama nikada. Nije bez razloga verovanje da je litijum nova nafta, energent koji će u budućim decenijama određivati snagu zemalja koje ga poseduju. Ali nije ni bez razloga zabrinutost ljudi za životnu sredinu i zdravlje.
Gosti "Usijanja" koji su analizirali ovu temu na ekonomskom i geopolitičkom polju bili su Darko Obradović, Centar za stratešku analizu, Mihajlo Gajić, ekonomista i Dejan Vuk Stanković, politički analitičar.
Obradović je izneo svoju tvrdnju oko naziva da je litijum nafta našeg veka:
- Litijum je u centru velike, zelene, utakmice, koja strateški određuje pravac razvoja u pogledu energenata, privrede, inovacije i tehnologije u 21. veku. Apsolutno ste upravu, litijum jeste nafta ovog veka iz razloga što je nafta pre bila pogonsko gorivo za čitavu automobilsku, vojnu industriju, ali i ekonomiju mnogih zemalja, takođe su se i ratovi vodili oko nafte. Tako će i litijum, i proizvodi povezani sa njim, obeležiti pravce razvoja i koncentraciju moći. On je strateška sirovina, a strateška upravo jer ga nemaju svi, a potreban je svima. Njegova eksplatacija daje stratešku prednost, kao što je i Brnabić rekla da je Norveška sa naftom postala socijalno odgovorna zemlja, upravo jer je imala koporativnu prednost nad drugim državama, te je sa naftom zadovoljila ostale potrebe svojeg stanovništva. Zato je i litijum strateška sirovina i zato je u centru utakmice, koja se meri poput trke za kosmos.
Gajić se osvrnuo na ekonomski aspekt ovog projekta:
- Savršeno je jasno da bi ovakav ili bilo koji sličan rudarski poduhvat doneo velike ekonomske benefite, nego bilo šta drugo što bi se radilo na tom zemljištu, poput poljoprivrede. Nemamo primer u velikim silama, ekonomski vodećim zemljama, gde poljoprivreda igra značajniju ulogu, niti Nemačka, niti Amerika. Oni svoje bogatstvo baziraju na visokoproduktivnim tehnologijama i uslugama. To ne znači da poljoprivreda ne može biti produktivnija, ali nije veliki iskorak u budućnosti.
Stanković je pričao o investicijama vezano za litijum na tlu Evrope:
- Mimo Azije, u Evropi je trenutno 14 rudnika u igri, a 21 obrađivačka fabrika za litijum se pravi. Mi smo na pragu da tu investiciju zaključimo, koja bi se vezala za celokupan ekosistem. Obustavio se projekat Jadar, histerija oko Rio Tinta, bilo je raznih dezinformacija o sumpornim kišama. Postoji privredni ciklus, ali postoji i to da smo mi u septembru potpisali memorandum o saradnji sa EU po pitanju kritičkih sirovina i minerala. Na putu smo da napravimo sporazum poput razvijenih zemalja, koji predviđa koncept socijalno odgovornog rudarstva, po pitanju zaštite životne sredine. EU je kao deo ovog zakona, donela jednu direktivu koja kaže da će od 2027. godine važiti tzv. baterijski pasoš, a to se odnosi na litijum, koji svakog ko eksploatiše litijum obavezuje da pri prodaji nekoj fabrici, to eksploatiše na ekološki ispravan način. Kontrola postoji na nivou EU i domaćeg zakonodavstva.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
Bonus video:
