ARNO GUJON ZA KURIR: Članstvo Srbije u EU je naš strateški cilj, kome smo maksimalno posvećeni

Na tom putu, koji donosi mnogo benefita, Vlada Srbije vodi računa o očuvanju srpske kulture i tradicionalnih vrednosti

- Naš cilj je da poboljšamo imidž Srbije u svetu. Naša misija je da kreiramo jasne poruke namenjene međunarodnoj javnosti, ističući ne samo bogatu kulturnu baštinu, istoriju ili umetnost već i ekonomske prioritete i težnje Srbije ka stabilnosti i miru. U aktivnoj saradnji sa stranim medijima obezbedićemo tačne informacije i aktivno ćemo se suprotstavljati svim netačnim predstavama i stereotipima koji postoje.

Široj javnosti u Srbiji poznati ste kao veliki humanitarac koji pomaže Srbima na KiM, kako se nosite s tim što vam je zabranjen ulazak na KiM i šta mislite kada će se to promeniti?

- Pre šest godina zabranjen mi je ulazak na Kosovo. Tada sam uhapšen, pretresan i izložen pretnjama kosovske policije. Sve to je ostavilo dubok trag na mojoj porodici. Najvažnije je da naša humanitarna organizacija nastavlja s radom, pružajući podršku Srbima na Kosovu i Metohiji uprkos izazovima s kojima smo se suočili. Zabranu ulaska u južnu srpsku pokrajinu posmatram takođe u kontekstu širenja terora i straha među srpskim življem, što vrhunac dostiže za vreme trenutne vlasti Aljbina Kurtija. Zabrana mog ulaska na prostor KiM, a samim tim i pokušaj sprečavanja humanitarnog rada, mali je deo jasne namere da se sprovede etničko čišćenje Srba pomoću modela koji nazivamo "tiha oluja". Smatram da ničija nije gorela do zore, tako da verujem da će se situacija promeniti i da će Srbi na KiM jednog dana živeti slobodno, a da ću ja imati slobodu da ih posetim. Radujem se tom danu.

Nedavno su održani izbori za Evropski parlament, kako ih komentarišete? Da li će nova garnitura zvaničnika EU ubrzati proces ulaska Srbije u tu organizaciju?

- Rezultati izbora za Evropski parlament definitivno nam daju šansu da proširimo mrežu evroparlamentaraca koji su spremni da čuju i naše argumente u vezi sa očuvanjem naših vitalnih nacionalnih interesa i da ih uvaže kao relevantne u svojim političkim stavovima. Ovu šansu ćemo iskoristiti ako svi budemo zajedno i naporno radili, i svakako da će i to biti jedan od zadataka kancelarije na čijem sam čelu, a upravo afirmativnim predstavljanjem Srbije u svetu. Pitanje članstva Srbije u EU ostaje naš strateški cilj, kom smo maksimalno posvećeni, iako to dodatno komplikuje teška geopolitička situacija. Na tom putu, koji donosi mnogo benefita, Vlada Srbije vodi računa o očuvanju srpske kulture i tradicionalnih vrednosti.

Mogu li ovi izbori uticati na drugačiji stav kad je reč o pitanju KiM? Koliko i konkretno i izbori u Francuskoj mogu da promene stav te države prema KiM?

- Izbori za Evropski parlament su doneli najviše razočaranja pronatovskoj opoziciji u Srbiji, jer su neki njihovi favoriti ostali bez mandata. Ovde mislim na prvoborce protiv interesa Srbije poput Viole fon Kramon i Klemena Grošelja, ujedno i najstrastvenije zagovornike nezavisnosti tzv. države Kosovo. Jasno je da do radikalne promene mišljenja o pitanju Kosova i Metohije u EU neće doći i mi tu situaciju moramo da posmatramo racionalno. Dokaz da borba jeste teška, ali ne i nemoguća pokazuje primer članstva tzv. države Kosovo u Savetu Evrope, što se i pored svih pritisaka nije dogodilo. Ujedno je to deo mog odgovara na drugi deo pitanja, a tiče se odnosa Francuske prema kosovskom pitanju u kontekstu nedavne posete predsednika Vučića ovoj državi. Gorepomenuto članstvo se nije desilo zahvaljujući odličnim ličnim odnosima između predsednika Vučića i predsednika Makrona. Ko god da pobedi na predstojećim izborima, biće predstavnik francuske države i mi ćemo s njima nastaviti da vodimo razgovore i o tom pitanju.

Nedavno je održan svesrpski sabor. Koliko je bio važan za srpski narod?

- Moramo da podsetimo da je svesrpski sabor došao kao odgovor na sramnu rezoluciju o lažnom genocidu u Srebrenici, koja je usvojena u Generalnoj skupštini UN. Poraz država koje su podržavale i inicirale ovu rezoluciju ukazuje na hrabru borbu koju je vodila jedna slobodarska Srbija. Iz tog razloga upravo teže da i ovaj sabor predstave u kontekstu narušavanja Dejtonskog mirovnog sporazuma i da zadrže narativ u kom je Srbija jedini krivac za sve loše što se dešava u Bosni i Hercegovini. Svesrpski sabor je promovisao jedinstvo srpskog naroda, koji živi u više država, ne zaboravimo i predstavnike Srba iz Crne Gore i Severne Makedonije, upravo preko kulture, tradicije, ćiriličnog pisma, ali i zajedničkih infrastrukturnih projekata koji treba da olakšaju naše povezivanje. Morao bih da istaknem i memorijalni kompleks Donja Gradina, koji će biti posvećen žrtvama genocida u Jasenovcu i čija izgradnja je definisana kao apsolutni prioritet Republike Srbije i Republike Srpske. Narodna skupština Republike Srpske je 2. jula usvojila ovu deklaraciju, što će uskoro učiniti i naši narodni poslanici, i to jasno pokazuje da će Srbija uvek biti uz Republiku Srpsku, kao garant izvornog Dejtonskog mirovnog sporazuma.

Vaše ime se poslednjih dana dosta pominje u pojedinim medijima, i to zbog davanja novca desničarskim organizacijama. Kako komentarišete te optužbe?

- Neistiniti navodi, plasirani u tekstu koji je objavio kontroverzni Radio Slobodna Evropa, a preneli N1, Danas i slični mediji, imali su za cilj demonizovanje srpskih udruženja iz regiona predstavljajući ih kao desničarske organizacije. Kao političar ću se uvek zalagati za što veću medijsku slobodu u Srbiji i boriti protiv lažnih vesti, koje ugrožavaju naše pravo da budemo nepristrasno informisani. Pogotovo kada te lažne vesti plasiraju moćni međunarodni medijski konzorcijumi koji nastupaju sa svojih moralnih visina, a protiv srpskih interesa. Lično smatram neumesnim da nam pridike o finansiranju kulturnih projekata od svega nekoliko hiljada evra drže mediji poput Slobodne Evrope ili N1, koji se finansiraju milionskim iznosima iz inostranstva, a sve u cilju širenja neistine i negativne propagande usmerene protiv srpskog naroda i srpskih interesa.

Kurir.rs