MINISTARKA ĐEDOVIĆ HANDANOVIĆ ZA KURIR TELEVIZIJU: Nijedna dozvola za projekte eksploatacije litijuma još nije izdata
Vlada Srbije usvojila je Integrisani plan za energetiku i klimu, koji predviđa da se do 2030. godine dobija 45 odsto električne energije iz obnovljivih izvora energije.
Šta znači usvajanje ovog plana za energetski sektor Srbije? Na ovo pitanje odgovorila je gošća jutarnjeg programa Kurir televizije Dubravka Đedović Handanović, ministarka rudarstva i energetike.
Optužbe opozicije
Najpre se osvrnula na optužbe opozicije da je navodno naš elektroenergetski sistem pred raspadom.
- Optužbe o raspadu sistema su tendenciozne i maliciozne - istakla je Đedović Handanović.
Prema njenim rečima, takve tvrdnje su pokušaj diskreditacije napora Vlade da reformiše energetski sektor.
- Mi smo svesni slabih karika našeg sistema i aktivno radimo na njihovom ojačavanju - naglasila je ministarka, odbacujući tvrdnje da Srbija improvizuje ili se suočava s haotičnim stanjem.
Značajne investicije
Ministarka je detaljno objasnila napredak na infrastrukturnim projektima, posebno izdvajajući izgradnju novog termobloka Kostolac B3, koji ulazi u završnu fazu testiranja.
- Radovi su fizički završeni, a sada finaliziramo otklanjanje manjih nedostataka - pojasnila je.
Đedović Handanović je takođe pomenula značajne investicije u rudarsku opremu, s ciljem povećanja proizvodnje u Kolubari i Kostolcu, ukazujući na više od 450 miliona evra uloženih u modernizaciju opreme.
Ministarka je priznala da su recentni vrući talasi povećali potrošnju električne energije, ne samo u Srbiji već i u celom regionu, što je privremeno uticalo na povećanje cena na energetskim berzama. Međutim, istakla je da su cene sada stabilizovane i da je Srbija uspela da održi stabilnost svog sistema bez potrebe za kupovinom struje po povišenim cenama.
- Remonti se obavljaju planirano, leti, kada je potrošnja tradicionalno niža, kako bismo minimizirali uticaj na građane - dodala je.
Ministarka je govorila o remontima i unapređenju elektroenergetskog sistema u Srbiji, posebno ističući kapitalni remont reverzibilne hidroelektrane u Bajinoj Bašti koji se odvija nakon 42 godine.
- To je bila neminovna akcija i nije mogla više da se odlaže. Nismo mogli to da radimo tokom energetske krize pre dve godine, već smo sačekali da se situacija stabilizuje - izjavila je ministarka.
Naglasila je da Srbija upravlja izazovima povećane potrošnje energije koji su izazvani nedavnim vrućinama, čime se potrošnja približila onoj zimskim mesecima.
- Imali smo potrošnju od 105 GWh u jednom danu, što se približava zimskoj potrošnji od 110 GWh. To je stvorilo određeni pritisak na sistem, ali smo nedostajuću energiju nabavili po povoljnim cenama - objasnila je Đedović Handanović.
Takođe, ministarka je istakla kontinuirana ulaganja u energetsku infrastrukturu:
- Nastavljamo da ulažemo u prenosnu mrežu, kao i u dalekovode i niskonaponsku mrežu, čime jačamo kapacitete za prenos i distribuciju električne energije. Do sada smo ugradili 407.000 pametnih brojila i ojačali 2.500 km vodova kako bi mreža bila stabilnija i otpornija na veći napon - rekla je ministarka i dodala:
- Svaki pojedinac može doprineti očuvanju energije i poboljšanju uslova života u našoj zajednici - poručila je ministarka, dodajući da Srbija, i pored izazova, ostaje stabilna u energetskom sektoru uprkos regionalnim havarijama.
Litijum
Ministarka Đedović Handanović nastavila je razgovor o ekološkim izazovima vezanim za korišćenje sumporne kiseline u rudarskim operacijama u Srbiji, posebno naglašavajući situaciju u Loznici.
- Konkretno, iznosi se da bi se na godišnjem nivou koristilo više od 340.000 tona sumporne kiseline. Međutim, treba imati na umu da se sumporna kiselina već u većim količinama koristi u poljoprivredi, farmaceutskoj industriji, proizvodnji đubriva i deterdženata u Srbiji. Često se reč 'kiselina' koristi za plašenje javnosti, bez razumevanja da je njen trenutni obim upotrebe već značajan i siguran - objasnila je ministarka.
Đedović Handanović naglašava da još nije izdata nijedna dozvola za eksploataciju litijuma u Srbiji.
- Neke od optužbi koje dolaze iz opozicije ili od ekoloških aktivista često su neosnovane i služe za političko pozicioniranje, a ne zaštite životne sredine. Građani treba da znaju da nijedna dozvola za projekte eksploatacije litijuma još nije izdata, a sve procedure zaštite životne sredine moraju biti ispoštovane pre početka bilo kakvih radova.
Ona je dodala da saradnja sa EU garantuje primenu najviših ekoloških i socijalnih standarda.
- Saradnja sa EU nam omogućava da unapredimo naše standarde. Kroz razne projekte, kao što je proizvodnja baterija iz litijuma, Srbija ima priliku da koristi svoje resurse na održiv način i u skladu sa najboljom svetskom praksom.
Govoreći o budućnosti, ministarka je istakla značaj novih tehnologija i inovacija za ekonomski razvoj Srbije.
- Fokusirani smo na razvoj tehnologija koje će omogućiti proizvodnju finalnih proizvoda visoke dodatne vrednosti, poput električnih automobila i baterija. Ovo nije samo prilika za ekonomski razvoj već i za poboljšanje životne sredine u Srbiji - rekla je.
Ministarka je zaključila svoje gostovanje naglašavajući važnost transparentnosti i otvorenog dijaloga sa građanima:
- Transparentnost i otvoreni dijalog su ključni za uspešnu primenu svakog projekta koji ima značajne društvene i ekološke implikacije. Naša vlada je posvećena tome da građani budu informisani i da imaju ključnu ulogu u donošenju odluka koje direktno utiču na njihovu budućnost - zaključila je ministarka.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs
Bonus video:
VUČIĆ U JEDNODNEVNOJ POSETI BRISELU: Predsednik Srbije u utorak će imati niz važnih sastanaka