LITIJUMSKI ŠIBICARI I KIBICERI Dok gazda Šolak i njegovi političari muljaju kuglicu, hor “eksperata” viče nam u uvo i zbunjuje nas
Ranijih godina često su se oko autobuske i železničke stanice u Beogradu mogle videti grupe uigranih prevaranata "šibicara". Suština je u bila u ovome: ako građanin, njihova meta, pogodi ispod koje od tri kutije šibice je kuglica od uvaljanog staniola, dobija pare, ako pogreši - gubi.
U principu, ako je dovoljno koncentrisan, građanin može da prati kuglicu, ali mu smetaju "kibiceri". Šibicar, naime, uvek radi u dogovoru sa dosta brojnom grupom pomagača. Oni glume slučajne posmatrače koji se, kao, međusobno ne poznaju, i koji galamom i namerno pogrešnim savetima slude građanina, pa on izgubi pare.
Zašto ovaj uvod, čujemo da se pitaju neki.
Pa zato što su građani u poslednje vreme opet na meti šibicara: gazda Šolak i njegovi političari muljaju kuglicu zvanu litijum, a čitav hor navodno nepovezanih lica, "stručnjaka" i "eksperata" viče nam u uvo i zbunjuje, ometajući nas da donesemo ispravnu odluku.
Vešto to rade, braća šibicarska, mora im se priznati.
Koliko ste puta na gazda Šolakovim televizijama mogli da čujete zastrašujuće priče o "sprženoj zemlji", "izlivenoj sumpornoj kiselini", "nakaznoj teladi sa dve glave"... i da na ekranu pročitate da to kaže "hemičar", ili "lekar"?
Ali, šibicarski trik je u tome što taj "hemičar" nema veze sa eksploatacijom litijuma, nego je stručnjak za, recimo, fermentaciju kvasca, ili slično! Onaj Ratko Ristić što se za manje od godinu dana prošetao kroz tri stranke: Ćutinu, Dveri i Nestorovićevu, “analizira" način vađenja litijuma. A profesor je na Šumarskom fakultetu!
Ili ovaj primer: Slobodan Vukosavić - pazite sad: član Srpske akademije nauka i umetnosti! - objavio je autorski tekst u kojem najavljuje apokalipsu ukoliko se realizuje plan Srbije o eksploataciji litijuma. Običan čovek pomisli: "ako neko zna, zna akademik, jer većeg znanja od toga nema", ali šibicarski trik je u tome što je Vukosavić elektrotehničar po struci, celog života se bavi robotima, a u rudarenje i litijum se razume kao Marica u krivi...
Isti nivo razumevanja u posledice iskopavanja litijuma imaju i košarkaš Vladimir Štimac i folker Milan Topalović Topalko, ali gazda Šolakove televizije redovno prenose svaku njihovu izjavu protiv otvaranja rudnika u Jadru.
Ni Vukosaviću, ni Štimcu ni Topalku niko od nas ne bi dozvolio da mu čačka po motoru automobila, recimo da podešava paljenje svećica, jer je savršeno jasno da se u to ne razumeju... a dozvoljavamo im da govore o našem zdravlju, i našoj budućnosti! To je velemajstorsko šibicarenje!
Ali nije to nije sve! Opozicija, koja veruje da pothranjivanjem straha od litijuma može građane da okrene protiv Vučića, u celu priču nastoji da uključi i SPC. Malo-malo pa se od patrijarha i vladika traži „da se izjasne“. Da se izjasne o čemu? Crkva se, od materijalnih stvari, razume u tamjan i zlato, šta Sinod može da nam kaže na temu da li litijum treba kopati ili ne?
Ili slučaj meštana Gornjih Nedeljica, mesta gde bi, navodno, trebalo da se otvori rudnik… nema dana da gazda Šolakovi mediji ne objave šta oni misle o rudniku ove strateške sirovine. Ali, kad biste urednicima ovih medija predložili da im krajnike operiše neko ko se u to razume jer živi odmah pored Medicinskog fakulteta, drugačije bi, naravno, pevali…
Da zaključimo: litijum je u 21. veku strateška sirovina, i njegova eksploatacija Srbiji bi donela znatnu ekonomsku korist. Ali, da bi Srbija ušla u taj posao mora prvo da proceni da li je i koliko to ekološki bezbedno. Procenu može da donese samo na osnovu mišljenja stručnjaka.
Njih, međutim, skoro da i ne čujemo od galame napred pomenutih čiji je jedini cilj da nas slude. Baš onako kako su to radili šibicari i njihovi pomagači.
Bonus video:
VUČIĆ SE OBRATIO JAVNOSTI NAKON NESREĆE U NOVOM SADU: Srbiju je zadesila velika tragedija, zahtevam političku i krivičnu odgovornost da se više nikada ne ponovi