Prošlo je 100 dana od kada je premijerski ekspoze, sastavljen na 65 strana, bio predstavljen tokom tročasovnog govora, nakon čega je premijer Miloš Vučević položio zakletvu pred poslanicima i građanima.
Predsednik Vlade Srbije, Miloš Vučević, izneo je juče rezultate rada tima u Nemanjinoj 11. Ponosno naglašava da je ova vlada nastavak kontinuiteta, s jasnom politikom očuvanja mira i stabilnosti, a pre svega zaštite interesa Srbije i stvaranja povoljnog ambijenta za dalji ekonomski razvoj.
Gosti "Usijanja" na Kurir televiziji koji su diskutovali o dosadašnjim uspesima, ali i budućem potencijalu rada vlade, bili su Dragoljub Kojčić, prof. Vladimir Vuletić, sociolog i politikolog dr Rajko Petrović.
S obzirom na to da vladu čini 31 ministar pored premijera, a mnogi nisu bili javno vidljivi, pa je Vuletić izneo analizu da li je to indikator za to kako su radili tokom mandata:
- Ne bih ja to tako rekao, ako se stvori atmosfera da nečiji rad merimo po tome koliko su javno vidljivi, onda ćemo imati njihovo utrkivanje ko će se više pojavljivati na televiziji, pa bi tako zapravo manje radili. Dakle, nije to ključno, to se i te kako vidi po predlozima. Nisam video ovo šta je Vesić uradio, ali sam razmišljao o tome nezavisno da bi svima nama koji se bavimo analizama bilo lakše kada biste imali na svakih šest meseci ili godinu dana izveštaj svakog ministarstva o tome šta je realizovano, šta je predloženo... Bez obzira da li su ti ljudi bili u medijima ili ne. Svakako, neke teme su medijski atraktivnije, dok neke nisu, a opet, veoma su značajne. Dakle time se ne meri nečiji učinak. Naravno, predsednik vlade koji je poput selektora, prati ono što se radi, prati da li to što se radi u pojedinim ministarstvima podstiče ono što je ukupna zamisao.
Kojčić je dao odgovor na pitanje da li je litijum tema broj jedan izazov za vladu i rukovodstvo u ovom trenutku.
- Jeste, u jednom daleko širem smislu nego što je ekološko, zdravstveno ili pitanje rudarstva. Kada o litijumu pričamo, možemo, ali i moramo, da ga posmatramo iz ugla mogućih potencijalnih ekoloških rizika. Doduše, to ne može da se odlučuje na ulici. Ovde se radi da li mi imamo odgovornu nacionalnu politiku u kojoj smeštamo benefite, ogromne, koje bi doneo litijum. Dolazak samoga Šolca ovde, da li je nekome nejasno kako je to spustilo tenzije na Balkanu. Mi moramo da unapredimo svoj ekonomski potencijal, a ako bismo zaokružili eksplataciju litijuma do finalnog proizvoda, dakle električnih automobila, baterija, mi bismo došli u poziciju da nam bruto proizvod bude najveći u Evropi, sigurno 16.5 odsto.
Rajković je komentarisao proteste, odnosno ovaj najveći koji je zakazan za 10. avgust, a ruske službe su obavestile predsednika Vučića da se spremaju neredi:
- Posle američkih, britanskih i izraelskih, ruske službe spadaju u najbolje na svetu, tu nema dileme. One su ovde prisutne od 1944. godine, preživele su i tu 1948. godinu, tako da smatram da su one veoma relevantne kada je reč o takvim stvarima. Sama Rusija je imala slična iskustva. Naravno da je ova tema krajnje ispolitizovana i u Srbiji se čini da uvek postoji plodno tlo da se uz pomoć domaćih elemenata, pokrene neka vrsta političke nestabilnosti. Poslednja zemlja kojoj je to potrebno jeste Srbija, zemlja koja se grčevito bori da sačuva biološki supstrat našeg naroda, da podigne životni standard, a ne da ih šalje na front. Naša planeta je pred ozbiljnim pragom Trećeg svetskog rata, ovoga puta moramo biti pametniji i mudriji nego ikada. Svakako da je predsednik Srbije označen kao neko ko je krajnja meta svih ovih protesta. Imali ste pojedince iz opozicije koji su jasno izneli stvavove da se ništa ne rešava time ako se litijum ne bude eksploatisao ukoliko Vučić ostane na vlasti.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
Bonus video:
