OZBILJNI SE IGRAČI NAMERILI NA SRBIJU Milione sipaju u džepove gazda Šolaka i njegovih pulena! CILJ UVEK ISTI - RUŠENJE VUČIĆA!

Jeste li primetili da dok traje ova kampanja protiv litijuma, Dragan Đilas i ostali prvaci opozicije upadljivo izbegavaju svako pojavljivaje u medijima? Sve, kao, treba da izgleda kao "narodni bunt", "volja naroda", "spontano"…

Sve je ipak, makar formalno, imalo stranačku formu, Istina, uoči izbora, kad je već bilo jasno de su cele godine džabe krečili, izmišljen je „Proglas“, navodno nestranačko i nadstranačko telo, ali bilo je kasno - pokušaj rušenja legitimno izabrane vlasti u Srbiji na talasu tuge i ogorčenja zbog masovnih ubistava u "Ribnikaru" i mladenovačkim selima, doživeo je fijasko.

NA ISTOM ZADATKU

Sada je opozicija tamo gde je i bila. Meta je ista – Aleksandar Vučić, i isto odstojanje od cilja – veliko. Tu dolazimo do razloga broj dva – stranke i njihovi lideri potpuno su sada povučeni iza scene, i otuda rade to što rade. U prvi plan gurnuti su „prosti ljudi“ (njihov izraz – prim. Kurira), pa tako na čelu antilitijumske kampanje imamo pesnike-seljake, „aktiviste“ bez zanimanja, i čudake raznih smerova... i politikante poput Zlatka Kokanovića, i Ratka Ristića. Prvi u Beograd dolazi na sve proteste bez obzira na povode, a drugi je do pre neku godinu bio glavni za izdavanje dozvola za mini-elektrane a sad se “osvestio”, pa se bavi ekologijom… Političara, reksmo, nema na radaru javnosti, samo se Marinika u noći blokade Prokopa pojavila kao kontrolor, a Ceca Bojković zastupala Proglas.

Zaokret u odnosu na prošlu godinu napravljen je i u stavu prema unutrašnjosti Srbije. Protestne skupove 2023. obeležile su poruge na račun svih izvan Beograda. Glasaju za Vučića, nemaju zube, nepismeni su, necivilizovani, prodaju se za salamu, podložni su manipulaciji jer ne gledaju Šolakove medije… A ove godine baš su građani iz unutrašnjosti Srbije mobilisani za novi pokušaj rušenja Vučića. Posejana je panika od rudnika litijuma, a za svaki slučaj dodato je i malo pravoslavlja i malo patriotizma (od čega su prošle godine bežali kao đavo od tamjana).

Logika je jasna: ako prođe, prođe... ako ne prođe, do sledeće godine će smisliti nešto novo.

Neće proći, naravno, jer, rečeno je već, nije Srbija šaka zobi da je pozoba svaka vrana koja naiđe, ali moramo da znamo da su se na nju namerili ozbiljni igrači.

- Videćete narednih dana da je ogroman novac ubačen u našu zemlju sa ciljem destabilizacije države i rušenja mene - rekao je juče predsednik Aleksandar Vučić, naglašavajući da je reč o desetinama i stotinama miliona evra.

On je komentarišući izveštaj Ministarstva spoljnih poslova Kine o postojanju dokaza da iza protesta tokom protekle godine u Srbiji stoje službe jedne velike zapadne sile, rekao da se mnogo toga čudnog dešavalo kako prošle tako i ove godine.

ULIČNIM NEMIRIMA BI NA VLAST

Nismo mi morali da radimo u ministarstvu u Pekingu da bismo videli i znali kako su i prošle godine u slučaju masovnih ubistava, i ove godine povodom litijuma, opozicija i Šolakovi mediji manipulisali raspoloženjem građana, nastojeći da izazovu ulične nemire iz kojih bi proizašao pad vlasti.

I ne treba biti neki stručnjak pa ne znati da se u ovom trenutku preko Srbije prelamaju brojni geopolitički interesi. Kosovo i Metohija su neuralgična tačka celog našeg kontinenta, a status ove teritorije uprkos stalnom zavrtanju srpske ruke, još nije rešen po volji sponzora njene nezavinosti. Činjenica je i da smo jedina država u Evropi koja vodi nezavisnu politiku i koja je odbila da uvede sankcije Rusiji. Takođe, činjenica je i da litijum koji imamo predstavlja globalno važnu stratešku sirovinu, i da izvan granica Nemačke i EU ima mnogo onih koji bi da zadrže monopol nad njegovom eksploatacijom u postojećim rudnicima… Da ne idemo dalje.

Sve se te linije sile preko Srbije presecaju na jednom mestu - na mestu gde je meta predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

I srpska opozicija i njen pokrovitelj gazda Dragan Šolak sa svojim medijima znaju da su previše slabi da sami skinu Vučića sa vlasti. Ali one sile koje računaju na njih, ona koju pominje kinesko Ministarstvo spoljnih poslova, i one koje još niko nije prozvao, u Srbiji nisu mogli da pronađu ni bolje ni jače izvođače radova od Dragana Šolaka i njegovih pulena. Njihova logika je jasna: pare koje nemilice sipaju u njihove fondove i džepove treba da im nadoknade političku veštinu, harizmu, ugled u narodu…

Dok se ne pojave novi igrači da zaigraju igru i stanu na isto mesto pred staru metu.

Bonus video: