Profesori Mašinskog i Rudarsko-Geološkog fakulteta u Beogradu predali su dopis naučnom časopisu "Nature Scientific Reports", zahtevajući ispravku ili povlačenje rada "Uticaj istraživačkih aktivnosti potencijalnog rudnika litijuma na životnu sredinu u Zapadnoj Srbiji".
U radu, čiji je autor Dragana Đorđević, iznose se tvrdnje o štetnom uticaju eventualnog iskopavanja litijuma na životnu sredinu, što je izazvalo brojne kritike u akademskim krugovima.
O ovim temama, kao i o ključnim manjkavostima u radu, govorio je Nebojša Obrknežev, magistar naftno-gasnog inženjerstva, tokom gostovanja u jutarnjem programu Kurir televizije.
Magistar naftno-gasnog inženjerstva Nebojša Obrknežev istakao je tokom gostovanja da su kritike upućene na račun naučnog rada Dragane Đorđević i njenog tima potpuno opravdane. On je naglasio da su mnogi podaci u tom radu netačni i preuveličani, te da su korišćeni za stvaranje negativne slike o projektu Jadar.
- Pogledao sam detaljno ključne tačke koje se zameraju ovom radu, i zaista postoji uporište za povlačenje ili ispravku naučnog rada. Problem je u tome što su autori koristili netačne podatke i pretpostavke, što dovodi u zabludu javnost. Kada pišete naučni rad, očekuje se da svi podaci budu tačni i verodostojni, ali ovde to nije slučaj - rekao je Obrknežev.
On je posebno istakao manipulacije u prikazivanju površine rudnika i jalovišta.
- Autori su naveli da će rudnik i jalovište zauzimati površinu od 2.430 hektara, dok je realna površina maksimalno 400 hektara. To je ogromna razlika koja dovodi do potpuno pogrešnog zaključka o uticaju na životnu sredinu - objasnio je Obrknežev.
Kada je reč o uticaju na vodu, Obrknežev je bio jasan:
- Vrlo često se spekuliše o tome kako rudnik može uticati na kvalitet vode. Međutim, ono što se prećutkuje jeste da postoje vrlo strogi standardi i kontrolni mehanizmi, kao što su piezometri, koji omogućavaju praćenje potencijalnog zagađenja vode. Postojanje piezometara je zapravo pozitivna stvar jer omogućava da se u svakom trenutku prati stanje voda i reaguje na vreme.
Obrknežev je takođe kritikovao izjave pojedinih stručnjaka koji su se, prema njegovim rečima, bavili temama o kojima nemaju dovoljno znanja.
- Imamo situaciju gde pojedini stručnjaci, koji nemaju iskustva u oblasti podzemne eksploatacije, iznose tvrdnje koje jednostavno nisu tačne. To je kao da šumar komentariše tehnologiju bušenja - naveo je Obrknežev.
Govoreći o političkom aspektu cele priče, Obrknežev je primetio da se u mnogim kritikama mešaju stručna analiza i politička retorika, što dodatno komplikuje situaciju.
- Vidimo kako se naučna rasprava koristi za političke obračune, a to nikome ne donosi korist. Važno je da se držimo činjenica i da izbegavamo manipulacije podacima - zaključio je Obrknežev.
Podsetimo, tim stručnjaka, među kojima su profesori Mašinskog i Rudarsko-geološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, predao je dopis naučnom časopisu Nature – Scientific Reports u kome se traži ispravka ili povlačenje rada „Uticaj istraživačkih aktivnosti potencijalnog rudnika litijuma na životnu sredinu u zapadnoj Srbiji“ autora Dragane Đorđević i saradnika zbog velikog broja nedostataka, nedosledno primenjene naučne metodologije i manipulacija činjenicama i referencama na osnovu kojih autori izvlače pogrešne i naučno neutemeljene zaključke.
Ocenjeno je da Dragana Đorđević i saradnici u svom radu iznose niz netačnih ili nepotpunih činjenica ili podataka, koriste reference na način koji može biti obmanjujući, jer pogrešno prikazuju sadržaj naučnih radova koji su referencirani i donose zaključke bez primene striktne naučne metodologije putem koje je jedino moguće doći do naučno utemeljenih zaključaka.
Na ovaj način autori rada naučnu i opštu javnost dovode u zabludu o potencijalnim uticajima Projekta „Jadar“ na životnu sredinu. Iz ekspertskog tima poručuju da „objavljivanje netačnih podataka u ovom radu, uprkos činjenici da su podaci javno dostupni, direktno umanjuje kredibilnost rada i njegovu naučnu utemeljenost“.
Među članovima tima su i trojica renomiranih stručnjaka iz Srbije – dr Aleksandar Jovović, redovni profesor Mašinskog fakulteta, dr Aleksandar Cvjetić, redovni profesor Rudarsko-geološkog fakulteta i dr Nikola Lilić, takođe redovni profesor na Rudarsko- geološkom fakultetu.
Kompletnu analizu stručnjaka možete pogledati na linku OVDE.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
Bonus video:
