NE ŽULJA NJIH LITIJUM NEGO VUČIĆ Dežurni antilitijumaši pre 12 godina se kleli u jadarit! Evo šta su radili Đilas, Marinika, Ponoš

Ma, sigurno se sećate šta je bilo pre dvanaest godina, nije to dug period.

Tada nas niko nije plašio trovanjem.

Država je, dakle, i onda htela u dlaku isto ono što i danas želi - da iskoristi činjenicu da u Srbiji ima litijuma, za kojim u svetu vlada velika potražnja. Jedina je razlika što tada protiv rudnika litijuma niko nije bunio narod niti ga plašio trovanjem...

Ali ima nešto još zanimljivije: i onda i sada javlja se nekih pet-šest istih imena, samo što su tada hteli litijum, a danas su protiv njega.

Dvanaest godina, rekosmo, nije neki dug period, pa da se podsetimo gde su tada bili sada najveći protivnici rudnika litijuma u Srbiji.

Dragan Đilas, sada izvođač radova Dragana Šolaka, samozvani predvodnik opozicije koja stoji iza onih što seju paniku u narodu, od 2008. do 2013. godine bio je gradonačelnik Beograda i jedan od trojice najmoćnijih ljudi vladajuće Demokratske stranke.

Marinika Tepić, kontrolorka protesta protiv litijuma održanog 10. avgusta, pronosilac lažnih vesti, večito namršteno lice "druge Srbije" i nesuđena Laura Koveši, kad je država 2012. velike nade polagala u jadarit, bila je vojvođanski ministar za sport i omladinu.

Zoran Lutovac, koji tvrdi da jadarit nije ni jeo ni mirisao do pre dve godine, bio je tada naš ambasador u Crnoj Gori. Pun mandat, pet godina, od 2008. do 2013.

Srđan Milivojević, koji bljuje vatru na sadašnju srpsku vlast zbog litijuma, bio je biran za narodnog poslanika skupštinske većine 2007, 2008 i 2012, baš u godinama kad je tadašnja vlast menjala zakone da bi odgovarali kompanijama koje istražuju rude u Srbiji. Sad je iznenađen i uvređen?!

Zdravko Ponoš, koji danas ne da ni litijum ni Kosovo - nemojte mu ta dva razdvajati kao kafu i rakiju - od 2010. do 2012. bio je pomoćnik ministra spoljnih poslova. I on kaže da ne zna u čije su vreme počela istraživanja koja treba da se okončaju projektom "Jadar"? Laže! I ostaćemo pri toj tvrdnji sve dok ne donese lekarsko uverenje o amneziji...

Borko Stefanović, večito na usluzi. Sada Draganu Đilasu, tada je bio šef kabineta ministra inostranih poslova Vuka Jeremića. Jesu li kompanije koje su od 2005. do 2012. istraživale jadarit, a o kojima su televizije snimale reportaže, bile iz Trstenika ili Kikinde, ili su dolazile iz inostranstva i tako spadale i u Stefanovićevu nadležnost? Što se sad prenemaže kao mlada uoči prve bračne noći kad je sve kroz njegove ruke prolazilo? I tako...

U mišjoj rupi

Ali ko se to nama sakrio u mišju rupu, i misli da će biti zaobiđen, spreman da prizna da je 2012. bio niko i ništa, nebitan, takoreći krpa, i da ga za litijum niko ništa nije pitao... a danas razvalio vilice uzvikujući parole i bije se šapicama u prsa u pravednom besu? To je Ratko Ristić, stručnjak za pošumljavanje čiji je hobi rudarstvo, jedan od autora takozvanog naučnog rada u kojem nisu umeli ni da premere širinu i dužinu budućeg rudnika. Od 2010. pa sve do 2021. bio je dobro plaćeni član republičke revizione komisije za projekte od značaja za Republiku Srbiju!

Je li jadarit i pre 2012. bio od značaja za Srbiju? Jeste! Ko je vodio računa o tom projektima? Ratko Ristić. Je l' se bio tada? Ne, brate! Pa šta mu je sada?

U ova četiri pitanja i tri odgovora staje cela politička priča o litijumu u Srbiji i ljudima koji su nekada bili za, a sada su protiv.

Odgovor na četvrto pitanje znamo: sada im je Vučić, ne litijum.

Samo što dvanaest godina i nije neki dug period, sve pamtimo, i sve ih znamo!

Kurir.rs

Bonus video: