MLADI VO SE UČI ORANJU Kako Miki Aleksić, Marinika Tepić i Đorđe Vukadinović zamišljaju demokratiju i parlamentarizam

Računa se da parlamentarizam u svom najstarijem obliku postoji duže od osamsto godina. Kroz sve te vekove, do dana današnjeg, njegova suština ogledala se u opredeljivanju članova parlamenta za ili protiv nekog stava i – posle toga – zajedničkom prihvatanju onog koji zastupa većina.

Izgleda da je zaista tačno da je Aleksić bio očajan đak u školi, jer se pojmovi „veće“ i „manje“ uče još u prvom razredu: „Ako Perica ima četiri jabuke, a Milica dve…“

Rimljani su govorili: „Mladi vo se uči oranju“, a sad je kasno. Aleksić ne barata osnovnim pojmovima demokratije, a teško da će to gradivo ikad savladati. Uostalom, on sam ima rezerve prema svojoj pameti.

U izjavi za Šolakov portal Nova Aleksić je kazao: „Najpametniji među nama, akademici SANU jasno su odredili da ne postoji nikakav interes za Srbiju od ovog projekta i da bi posledice bile nesagledive po zdravlje ljudi i životnu sredinu.“

On, mukica, ne zna da se članovi SANU ne biraju „prema pameti“, ali ima pravo da veruje u to.

Nema, međutim, pravo da obmanjuje javnost. Jer – pazite sad: akademik! - Vladica Cvetković, pre samo mesec dana u intervjuu za Radar razvejao je jednu od većih laži antilitijumaša, svedočeći da SANU nije zauzela zvaničan stav prema litijumu! I bio je jasan: „Ako neko izvan akademske zajednice kaže da je u SANU završena javna rasprava o projektu Jadar, on pokazuje da je ili naivan ili bezobrazan, ali ako to izjavi doktor nauka, onda je posredi samo ovo drugo.“

Miki Aleksić svakako je daleko od bilo kakve akademske zajednice – pa ispada da je i naivan i bezobrazan. To, u principu, nije smetnja za čelno mesto u opozicionoj stranci, ali ga ni jedno ni drugo ne preporučuju za visoku javnu funkciju poslanika u Narodnoj skupštini. On se, međutim, tamo ugnezdio i, hvala na pitanju, mnogo mu je lepo. Oslobodio se i čak menja osmovekovne principe demokratije!

Ali, svako ima pravo da bira i da bude biran, pa i oni što se ne nauče oranju dok su mladi…

Bezobrazluku i glumljenju naivnosti tu, međutim, nije kraj.

Šolakovi mediji, svi odreda, ne propuštaju priliku da poture tezu da je „narod u Srbiji protiv litijuma“, a na to se sada pozivaju i predlagači zakona u skupštini. Kao, glasanje u parlamentu, gde vlast ima više nego ubedljivu većinu „neće pokazati pravu sliku“.

Njihove se laži zasnivaju na nečemu što se zove „istraživanje javnog mnjenja Đorđa Vukadinovića“. Ovaj analitičar opšte struke i propali političar – rođeni Somborac, kandidovao se na listi nacionalne manjine Vlaha zbog manjeg cenzusa – s vremena na vreme saopštava kakvo je raspoloženje javnosti na osnovu ispitivanja o čijoj se metodologiji ništa ne zna. Tako je sad obznanio – jer mu se javilo - da je protiv litijuma preko 50 odsto stanovništva Srbije. A opozicija time maše na sve strane…

Prosto je neverovatno da se niko drugi u svetu nije dosetio toga; umesto komplikovanih izbora na kojima građani iskazuju svoje političke stavove, i docnijih glasanja u parlamentu da bi se utvrdilo većinsko mišljenje – instaliraš Đorđa Vukadinovića koji odmah kaže ko ili šta ima većinu. I svršena posla!

Đoko, koju stranku narod hoće na vlasti? - pita Marinika.

Tvoju i Đilasovu.

Dajte nam mandat, ili idemo na ulicu – vrisne Marinika kao sestra na svadbi kad ženi brata.

Taj rad… i takvo shvatanje uloge parlamenta u političkom životu.

A što se najave izlaska na ulice tiče, da su samo svaki deseti put kad su zapretili nasiljem uspeli da osvoje vlast, danas bi svi oni imali ozbiljno državničko iskustvo. A ne da Ćuta poput buntovnog tinejdžera iscrtava grafite ispred Skupštine...