U izveštaju EK navedeno šta treba da popravimo - od Ustava do toga koliko parlament treba da radi

BEOGRAD - Zamerke.
Osim već poznatog zahteva za „vidljivim i održivim napretkom odnosa sa Kosovom“, Evropska komisija je u izveštaju o napretku Srbije iznela još pregršt zamerki.

- Ustav je uglavnom u skladu sa evropskim standardima, izuzev dela u kome se političkim partijama dozvoljava da kontrolišu mandate, kao i preterana uloga parlamenta u postavljanju i razrešenju u pravosudnom sistemu - piše u izveštaju, a konstatuje se i da je slab pomak napravljen kada je u pitanju reforma administracije. Koliko detaljno su se bavili svime što se u Srbiji dešava, svedoči i podatak da su nam zamerili što u parlamentu nije bilo redovnih sesija (u periodu decembar 2011 - jul 2012) sa postavljanjem pitanja članovima Vlade, ali i zbog nedovoljno dobrog rada po skupštinskim odborima. Kada je reč o lokalnoj samoupravi, u EK smatraju da je potrebno da se pojasni na koji način se one finansiraju i koja ovlašćenja imaju.

Najviše zamerki izneto je zbog usvajanja zakona o centralnoj banci, koji je, prema mišljenju komesara za proširenje Štefana Filea, „ozbiljno ugrozio nezavisnost NBS“. U EK kažu da je potrebno što pre pojasniti pravo službi bezbednosti da prate komunikaciju među građanima.

„Javne nabavke, upravljanje javnim preduzećima, proces privatizacije i javna potrošnja ostaju oblasti koje izazivaju ozbiljnu zabrinutost, posebno zbog toga što je sistem nezavisnog nadgledanja i rane detekcije problema potpuno nerazvijen“, piše u izveštaju EK.

G. Raković

Neke od spornih tačaka

- Nasilje nad novinarima i pretnje
- Mreža jataka i pomagača haškim optuženicima
- Negiranje genocida u Srebrenici
- Neispunjavanje obaveza iz Ugovora o energetskoj zajednici
- Poštovanje prava LGBT zajednice
- Borba protiv organizovanog kriminala
- Slab razvoj kulture i obrazovnog sistema
- Zakon o GMO