Mehanizam kojim se bezvizni režim može suspendovati na šest meseci je već godinu i po dana u proceduri u EP, a moguće ga je primeniti tek kad ga Parlament usvoji, a Komisija i većina u Savetu zaključe da je došlo do ozbiljne zloupotrebe prava na slobodan ulazak u zonu Šengena

LUKSEMBURG - Ministri policija zemalja članica EU razmatrali su niz mera kako bi se sprečila zloupotreba vizne liberalizacije lažnih azilanata sa zapadnog Balkana i založili se za što skorije usvajanjen mehanizma koji omogućva privremenu suspenziju bezviznog režima, saopšteno je u Luksemburgu posle sastanka.

Mehanizam kojim se bezvizni režim može suspendovati na šest meseci je već godinu i po dana u proceduri u EP, a moguće ga je primeniti tek kad ga Parlament usvoji, a Komisija i većina u Savetu zaključe da je došlo do ozbiljne zloupotrebe prava na slobodan ulazak u zonu Šengena.

Ministri su juče, na zahtev Nemačke, Francuske, Holandije, Belgije, Luksemburga i Švedske, raspravljali o problemu povećanog priliva zahteva za azil od strane lica koja dolaze sa zapadnog Balkana, a pogotovo iz Srbije i Makedonije.

"Nadamo se da će Evropski parlament uskoro usvojiti mehanizam za suspenziju", rekla je novinarima Eleni Mavru, kiparska ministarka unutrašnjih poslova koja je predsedavala sastankom. Mavru je podvukla da je veliki priliv lažnih azilanata sa zapadnog Balkana veliki problem za nekoliko članica EU i da će Evropski savet nastaviti da pažljivo prati situaciju.

Kiparska ministarka je ukazala da je najbolji način da se problem reši intenzivnija saradnja EU sa zemljama zapadnog Balkana, kao i da te zemlje treba "bolje da se brinu o svojim građanima kako oni ne bi zloupotrebljavali pravo na azil".

I evropska komesarka za unutrašnje poslove Sesilija Malmstrem je takođe ukazala na ozbiljnost problema sa kojima se neke zemlje suočavaju.

"Ove godine imamo 75 odsto vise zahteva za azil iz zemalja zapadnog Balkana nego prošle godine", rekla je Malmstrem na konferenciji za štampu i dodala da je broj pozitivno rešenih zahteva "mikroskposki".

"Ovo je problem kojim zemlje zapadnog Balkana moraju ozbiljno da se pozabave", rekla je ona i dodala da je svesna da se položaj manjina, iz čijih redova dolazi većina azilanata, ne može popraviti preko noći."Postoje kratkoročne mere i dugoročne mere", ukazala je Malmstrem i dodala da će o tim merama razgovarati sa ministrima unutrašnjih poslova regiona na sastanku koji će se početkom novembra održati u Tirani.

Ona je podvukla da je EU veoma stalo do vizne liberalizacije sa zemljama zapadnog Balkana i pozvala zemlje iz regiona da zajedno sa evropskim institucijama rade na sprečavanju zloupotreba ove privilegije.

Švedski ministar za migracije Tobijas Bilstrem je u ranijoj izjavi naglasio da glavna tema današnjeg sastanka nije bila ponovno uvođenje viza za zemlje Zapadnog Balkana, već širok skup mera da bi se problem lažnih azilanata rešio, a da neke od tih mera treba da donesu i zemlje Zapadnog Balkana.

"Većina tražilaca azila su pripadnici ranjivih manjina, tako da je na zemljama iz kojih oni dolaze da poboljša njihovi integraciju, ne samo da bi se sprečilo vraćanje na vizni režim, već i zato što one streme članstvu u EU", rekao je on.On je podvukao neophodnost da se "zaštitna klauzul" što pre usvoji.

"Ohrabruje nas široka podrška zaštitnoj klauzuli u Ministarskom savetu", rekao je Bilstrem i dodao da će EP morati da uzme u obzir mišljenje Saveta i stavi mehanizam za suspenziju viza na dnevni red.Zamenik nemačkog ministra unutrašnjih poslova Ole Šreder je rekao da se "velika većina ministara složila da je masovna zloupotreba prava na azil ozbiljan problem".

Šreder je rekao da očekuje da će mehanizam suspenzije viza biti na snazi početkom sledeće godine.On je sem toga najavio mere nemačke vlade usmerene na skraćivanje procedure obrade zahteva za azil i smanjivanje socijalne pomoći tokom tog perioda.Šreder je najavio da Nemačka po ugledu na više drugih članica EU planira da stavi Srbiju i Makedoniju na listu sigurnih zemalja, kako bi se skratila procedura i onemogućilo da azilanti mesecima borave u Nemačkoj o trošku države.Austrijska ministarka policije Johana Miki-Lajtner je naglasila da je primena ove klauzule "krajnja mera", ukoliko sve ostale zakažu.