Predsednik Srbije upisao se i u spomen-knjigu: "Uvek kao da je prvi put. Ponosno, časno, viteški, srpski. Pamtićemo večno. Prenećemo deci i njihovoj deci"

SOLUN - Predsednik Srbije Tomislav Nikolić odao je danas na vojničkom groblju Zejtinlik u Solunu počast srpskim vojnicima povodom Dana primirja u Prvom svetskom ratu.

Nakon intoniranja srpske i grčke himne i minuta ćutanja Nikolić je na groblju, gde je sahranjeno preko 20.000 savezničkih vojnika, uključujući 8.500 Srba, položio venac na kojem je pisalo: "Slavom ovenčanim precima" i zapalio sveće.

Počast srpskim vojnicima odali su i šef srpske diplomatije Ivan Mrkić, ministar kulture Bratislav Petković, savetnik predsednika Srbije Marko Đurić, ambasador Srbije u Grčkoj Dragan Županjevac i predstavnik grčkog Ministarstva spoljnih poslova Tanos Kocionis.

Nikolić se upisao i u spomen knjigu, gde je napisao:"Uvek kao da je prvi put. Ponosno, časno, viteški, srpski. Pamtićemo večno. Prenećemo deci i njihovoj deci".Predsednika Srbije je na groblju dočekao deka Đorđe Mihailović, čija porodica već nekoliko decenija brine o tom kompleksu.

Nakon obilaska srpskog vojničkog groblja u Solunu, Nikolić će posetiti Svetu goru.

Delegacija Srbije, koju predvodi Nikolić, sutra sutra će na ostrvu Vido učestvovati na komemorativnoj ceremoniji u Memorijalnom centru i položiti venc u "Plavu grobnicu".Kako je najavljeno, delegacija će posetiti i postavku u "Srpskoj kući" na Krfu, posvećenu boravku srpskih trupa na tom ostrvu tokom Prvog svetskog rata.

Dan primirja u Prvom svetskom ratu - 11. novembar novoustanovljeni je praznik u Srbiji, a ove godine će biti prvi put obeležen, nakon što je Skupština Srbije krajem 2011. godine usvojila izmene Zakona o državnim i drugim praznicima.

Prvi Svetski rat, čiji je neposredni povod bio ubistvo austrougarskog nadvojvode Franca Ferdinanda u Sarajevu, koje je na Vidovdan 1914. izvršio Gavrilo Princip, završen je četiri godine kasnije, potpisivanjem Versajskog mira 28. juna.

Nikolić je posetu Grčkoj započeo juče, na poziv predsednika te zemlje Karolosa Papuljasa, a razgovarao je sa državnim vrhom te zemlje, kao i sa predstavnicima grčke privrede.