Zaustavite pljačku i uništavanje srpskih medija
BEOGRAD - Velika prevara.
Kurir od nadležnih institucija traži da raskrinkaju medijsku mafiju, niskotiražni tabloid Blic, njegovo izdanje Alo i Pres, koji u sprezi s tajkunima i pojedinim političarima otmu godišnje 2,2 milijarde dinara od građana Srbije i srpskih izdavača. Od tih para samo niskotiražni Blic uzme 1,5 milijardi dinara, a blizu 700 miliona Pres.
Mišković, Đilas i milioni
Tražimo da se istraži i poslovanje „Stratedžik marketinga“ i ABC Srbija, koji manipulišu podacima o čitanosti i odituju lažne tiraže niskotiražnom tabloidu Blic, koji je vlasnik lista Alo, i Presu, i na taj način, nauštrb drugih srpskih izdavača - Kurira, Politike, Danasa, Novosti, Informera - obezbeđuju sebi milione evra. Očigledno je cilj da se podobnima daju milioni, a da se ostali finansijski unište i tako u Srbiji uvede medijski mrak. Posebno da se Kurir spreči da piše o najmoćnijim ljudima i njihovoj cenzuri medija - gazdi Presa Miroslavu Miškoviću i Draganu Đilasu, budućem predsedniku DS i vlasniku moćne marketinške agencije „Dajrekt medija“.
Uz sve to treba proveriti navode iz izveštaja Saveta za borbu protiv korupcije o kontroli medija jer se očigledno radi o sprezi vlasti i niskotiražnog Blica i njegovog izdanja Alo, koji su na sumnjiv način izvlačili pare građanima i zahvaljujući tom novcu krojili uređivačku politiku niskotiražnog Blica, njegove firme Alo i Presa.
U dokumentu ove institucije koji je napravila Verica Barać jasno se vidi kako su pojedini političari i ljudi na vlasti davali desetine miliona evra građana Srbije stranoj firmi „Ringijer Aksel Špringer (koja je vlasnik niskotiražnog tabloida Blic i lista Alo).
Ubedljivo najviše budžetskih para godinama je davao Oliver Dulić, a galantan je bio i Tomica Milosavljević. Prvi je optužen u aferi „optički kabl“, a Milosavljević je prozivan za milionsku nabavku vakcina protiv svinjskog gripa.
Elem, Savet za borbu protiv korupcije prošle godine je uradio izveštaj o pritiscima i kontroli medija u Srbiji, koji je otkrio mehanizme izvlačenja para iz državnog budžeta i prebacivanja na račune pojedinih listova, kao što su niskotiražni tabloid Blic i njegova ćerka-firma Alo.
Tako je, na primer, korišćena mogućnost da se izbegne tender, i to preko usluga istraživanja i razvoja za koje se ugovor, prema Zakonu o javnim nabavkama, može zaključiti direktno. Na osnovu toga, Agencija za mala i srednja preduzeća 2009. godine je naručila istraživanje od „Ringijera“ sa obavezom da ih objavi u svom dnevnom listu Blic. Usluge su koštale 4,48 miliona dinara.
Promocija Dulića
U izveštaju se navodi da „ovakvi poslovi, za koje državne institucije angažuju medije koji za istraživanja nisu stručno osposobljeni, imaju za cilj da prikriju pravu prirodu saradnje između medija i stranačkih rukovodilaca koji vode državne institucije jer je zapravo reč o besplatnoj političkoj promociji stranačkih funkcionera“.
Najdrastičniji primer istraživanja je saradnja Ministarstva životne sredine i lista Blic, koji je imao obavezu da za 47,2 miliona dinara istražuje i objavljuje tematske dodatke o životnoj sredini.
- Upadljivo je da je Blic 2010. objavio izuzetno veliki broj tekstova u kojima se pominje ministar Oliver Dulić, najčešće u pozitivnom kontekstu - piše u izveštaju.
Mediji su nedavno preneli i da je Fond za zaštitu životne sredine, čiji je predsednik Upravnog odbora bio Oliver Dulić, firmi „Ringijer Aksel Špringer“, izdavaču Blica i lista Alo, odobrio 60.560.000 dinara iz budžeta. Ministarstvo zdravlja, na čijem čelu je bio Tomica Milosavljević, Blicu je u 2009. godini dalo 2,36 miliona dinara kao podršku projektu „Atlas ljudskog tela“.
Đilas i Šaper kontrolišu tržište oglasa DS smenio urednika Aloa Vasilić: Oliver Dulić podmićivao medije
„Dajrekt medija“, čiji je vlasnik Dragan Đilas, gradonačelnik Beograda i budući lider DS, najviše novca oglašivača usmerio je u izdanja „Ringijer Aksel Špringera“, odnosno niskotiražni tabloid Blic i njegovo izdanje Alo. Oko 45 odsto reklama koje su išle preko ove marketinške agencije završilo je u ova tri lista. Ništa štedljiviji nije bio ni prema svom listu Pres, koji je dobio svaku četvrtu reklamu. Ni u prvoj ni u drugoj varijanti ne postoje tržišni razlozi, već samo davanje novca podobnim medijima kako bi se uništili oni koji smeju kritički da pišu. U prilog tome ide i podatak da je Kurir, u kome nema cenzure, od Đilasove firme dobio samo sedam odsto iako je tiražniji od sva tri izdanja „Ringijera“. I u izveštaju Saveta za borbu protiv korupcije navodi se da Dragan Đilas i Srđan Šaper, vlasnik „Meken Eriksona“, kontrolišu reklamno tržište.
Koliko god Kurir optuživali da sarađuje s režimom, naš list je uvek imao svoju i samo svoju uređivačku politiku. Za razliku od lista Alo, recimo, kod nas DS nikad nije mogao da smenjuje urednike. Podsetimo samo na čuvenu smenu glavnog urednika lista Alo Antonija Kovačevića, koji je dobio šut-kartu jer se kritičkim tekstovima zamerio Borisu Tadiću. Da je reč o političkoj smeni, ukazivala su i strukovna udruženja.
- Tamo gde država daje novac, dobija podršku. Država nema pravo da se reklamira, Dulićevo reklamiranje, na primer, jedan je od načina na koji država podmićuje medije. Medij koji dobije pare na tako lak način, kao za akciju „Očistimo Srbiju“, u povlašćenom je položaju. Prvi uticaj države na medije je preko vlasništva, a onda davanjem para za raznorazne gluposti, kao za „Očistimo Srbiju“ - kaže za Kurir Jelisaveta Vasilić, član Saveta za borbu protiv korupcije
PONOSAN SAM NA SRBIJU KOJU NIKO NE MOŽE DA ZAUSTAVI: Vučić se oglasio iz Zemun Polja - Dve firme htele da odustanu od radova zbog hajke, ali sam ih vratio!