Jeremić: Ne odustajem od javne rasprave o Hagu

Slučaj oslobađajuće presude Gotovini i Markaču je situacija u kojoj jedan glas ili tri čoveka donese odluku o istorijskom sudu i o tome da li je četvrt miliona ljudi proterano iz svojih domova, naveo je Jeremić

"Inicijativa je bila moja i odgovornost leži na meni. Ona leži na predsedniku GS UN po povelji UN i po Poslovniku o radu Generelane skupštine. Ali, pre formalne odluke sam se konsultovao sa državnim vrhom", rekao je Jeremić u Njujorku.

Jeremić je istakao da je bilo mnogo reakcija na samu presudu Haškog tribunala hrvatskim generalima Anti Gotovinu i Mladenu Markaču i da je ona u mnogim delovima sveta izazvala ogorčenje.

"Nakon moje odluke da iskoristim ovlašćenja predsednika GS UN i sazovem javnu raspravu o ulozi i učinku međunarodnih ad hok krivičnih tribunala, čiji je osnivač UN, ovde ima mnogo više pažnje nego što je to bilo do sada", rekao je Jeremić.

On je objasnio da javna rasprava u GS UN predstavlja najsnažniji mehanizam rasprave u okviru te institucije i da je treba dobro spremiti, zbog čega ju je i zakazao za april.

Jeremić očekuje da će biti pritisaka, koji će ići u pravcu toga da se od javne rasprave odustane, ali da neće biti povlačenja.

"Nije mi prvi put da se sa takvim pritiscima suočavam. Ovo je pitanje morala, istorije i pravde i neće biti povlačenja", naglasio je Jeremić i ponovio da će u aprilu u GS UN biti otvorena javna rasprava o učinku Haškog tribunala, načinu na koji je Tribunal radio i o posledicama, kako njegovog rada, tako i drugih sličnih sudova.

Kako je naveo, slučaj oslobađajuće presude Gotovini i Markaču je situacija u kojoj jedan glas ili tri čoveka donese odluku o istorijskom sudu i o tome da li je četvrt miliona ljudi proterano iz svojih domova.

"Ja dozvoljavam da oni mogu imati vrednosni sistem u kome je etničko čišćenje legitimno i legalno, ali ne verujem da takvo mišljenje deli većina sveta, a da li je to tako videćemo u javnoj raspravi", naglasio je Jeremić.

Prema njegovim rečim, rasprava će biti otvorena za sve države članice UN, ali i za širu međunarodnu javnost, pa se u njoj može očekivati učešće građanskih udruženja i istaknutih akademskih pojedinaca.

Jeremić je objasnio da kao predsedavajući GS UN odlučuje o listi učesnika, da će se konsultovati sa svima i učiniti sve da rasprava bude javna, otvorena i što je moguće dublja i da iz nje za istoriju mogu da se izvuku određe pouke.

"Ako stvar ostavimo ovakvom kakva jeste, ne samo da smo se de facto složili sa jednom takvom ocenom Žalbenog veća, što nikako ne bi smeli da uradimo, već se praktično upućuje i za organizaciju UN jedan pogrešan poziv i signal, a to je da vojnom, brutalnom akcijom možete proterati ljude iz svojih domova i za to ne samo da ne budete kažnjeni, već i da budete nagrađeni", podvukao je Jeremić.

Na pitanje kakve mogućnosti će rasprava otvoriti, Jeremić je odgovorio da se mnoge mogućnosti nalaze na stolu i da je najvažnije da će rasprava biti javna i da će sve što u njoj bude izrečeno biti zabeleženo u analima UN.

"Što se tiče praktičnih dokumenata koji će izaći iz rasprave, o dokumentima po Povelji i po Poslovniku odlučuje predsednik GS UN. Sarađivaćemo sa državama članicama ne bi li učinili da na što formalniji, što precizniji i sveobuhvatniji način istina o radu Haškog tribunala, kao i o posledicama njegovog rada, postane dostupna međunarodnoj javnosti", podvukao je Jeremić.

On je istakao da je pomirenje između naroda jedna od najvažnijih funkcija UN, što je verovatno i bila zamisao i svrha prilikom osnivanja krivičnih tribunala.

"Smatram da ta svrha nije ispunjena, ali i da svako normalan želi pomirenje i da se okrene mirnoj budućnosti. Ali tako nešto ne može biti građeno na bazi negacije i veličanja zlodela", zaključio je Jeremić.

Jeremić je danas za 10. april 2013. u GS UN u NJujorku zakazao javnu raspravu o ulozi i učinku međunarodnih ad hok krivičnih tribunala, čiji je osnivač UN, pod nazivom "Uloga međunarodnog pravosuđa u ostvarivanju pomirenja".