Vučić: Srbija traži pravdu - ni više ni manje

Na sednici Saveta bezbednosti UN posvećenoj radu Haškog tribunala, Vučić je pozvao međunarodnu javnost da se upozna sa posledicama odluka tog suda i spreči amnestiranje i veličanje zločina

Na sednici Saveta bezbednosti UN posvećenoj radu Haškog tribunala, Vučić je pozvao međunarodnu javnost da se upozna sa posledicama odluka tog suda i spreči amnestiranje i veličanje zločina.

Vučić je istakao da "međunarodno pravo mora da važi za sve pođednako, a ne za neke narode više, a druge manje".

Za stotine hiljada srpskih izbeglica, hiljade mrtvih, ranjenih i unesrećenih, Haški tribunal je osudio nekoliko čuvara logora Čelebići u Bosni i dvojicu kosovskih Albanaca - neposrednih izvršilaca nižeg ranga, rekao je Vučić i pozvao međunarodnu javnost da spreči amnestiranje i veličanje zločina.

"Srbija se nalazi na evropskom putu, Srbija želi da sarađuje sa svim narodima i državama u regionu. Srbija je prihvatila i ispunjava sve svoje međunarodne obaveze, Srbija vodi dijalog sa Prištinom pod okriljem EU, i jedino što Srbija traži jeste pravda. Ništa više i ništa manje", poručio je Vučić na sednici Saveta bezbednosti UN o radu Tribunala.

On je naglasio da Srbija smatra da "pravo i pravda nisu uvek bili ključni principi kojima se rukovodio Haški tribunal".

Navodeći takstativno i detaljno primere zločina za koje su, prema zvaničnim podacima, odgovorni nedavno oslobođeni hrvatski generalni Ante Gotovina i Mladen Markač, kao i bivši vođa OVK Ramuš Haradinaj, Vučić je istakao da je Haški tribunal svojim presudama izdvojio sprsku naciju kao jedinu odgovornu za svirepe zločine počinjene na teritoriji bivše SFRJ.

Prema njegovim rečima, istorijski udžbenici u Hrvatskoj, delovima Bosne i Kosova će propagirati ovakvu ideju nevinosti, i njihova deca će steći iskrivljenu sliku o strašnim događajima koji su se tamo odigrali.

On je podsetio da je Srbija Tribunalu predala sve okrivljene koji su od nje zahtevani - njih 45, kao i da je od ukupno 3.200 zahteva za pomoć Tužilaštva Tribunala i odbrana okrivljenih, u potpunosti odgovorila na gotovo sve primljene zahteve, da nijedan zahtev Tužilaštva Tribunala da se ostvari uvid u arhive nije odbijen.

"Navedeni podaci jasno pokazuju posvećenost Srbije utvrđivanju pune istine o zločinima koji su izvršeni tokom oružanih sukoba na teritoriji bivše Jugoslavije, što uključuje i kažnjavanje odgovornih za zločine bez obzira na njihovu nacionalnu pripadnost i nacionalnu pripadnost žrtava", kazao je Vučić.

On je dodao da je upravo zbog toga "vera Srbije u međunarodnu pravdu je doživela najteži mogući udarac zbog sramnih oslobađajućih presuda Žalbenog veća Međunarodnog krivičnog tribunala" za Gotovinu i Markača, a da je presuda Haradinaju samo dodala "so na ranu".

Vlada Srbije će, kako je rekao, nastaviti saradnju s tim sudom na tehničkom nivou.

"Napominjemo da Srbija nikada nije tražila veštačku simetriju ni u optuženjima niti u presudama Tribunala. Međutim, ovakav rezultat upravo pobuđuje sumnju da je pravda u postupcima pred Tribunalom bila selektivna, a jasno je da se selektivna pravda i ne može smatrati pravdom", kazao je prvi potpredsednik srpske vlade.

Vučić je ukazao i da Tribunal, koji je osnovan od strane SB UN, nije uspeo da odgovori zadatku zbog koga je osnovan - da doprinese procesu pomirenja u regionu zapadnog Balkana.

Kako je naglasio, rezultat rada Tribunala u odnosu na ostvarivanje pravde za mnogobrojne srpske žrtve u oružanim sukobima na prostorima bivše Jugoslavije može se opisati rečju groteskno - "upravo onom rečju koju je upotrebio sudija Fausto Pokar, bivši predsednik suda, za presudu Žalbenog veća u predmetu okrivljenih Gotovine i Markača".

"Potrebno je naglasiti da su ratovi na prostoru bivše Jugoslavije imali civilnu, etničku i versku dimenziju. Nije bilo nevinih u zločinu. Sve strane su učestvovale u konfliktu, počinile krivična dela i pretrpele ljudske gubitke", dodao je Vučić.

On je objasnio Srbija ne očekuje da se dosadašnje presude Tribunala mogu promeniti, ali da se SB UN obraća zato što je taj savet tvorac Tribunala.

"Podsećamo da je Tribunal osnovan da bi se uspostavio mir i da bi se doprinelo miru i bezbednosti na prostoru bivše Jugoslavije. Danas, skoro 20 godina od osnivanja Tribunala, postavlja se pitanje da li je Tribunal u tome uopšte uspeo", poručio je Vučić.

Srbija, kako je naglasio, smatra da međunarodna javnost mora biti upoznata sa radom Tribunala i posledicama njegovih odluka, kako se zlodela nikada više ne bi amnestirala ili veličala, jer bi "nemogućnost da se to ostvari samo podstakla ponavljanje takvih dela", što je, kako je naveo, "suprotno svrsi zbog koje je SB formirao Haški tribunal".

Prvi potpredsednik Vlade Srbije je poručio i da su Srbija, njen predsednik i njena vlada u potpunosti posvećeni miru i pomirenju u regionu zapadnog Balkana i izgradnji moderne, uređene pravne države koja promoviše realizaciju temeljnih principa na kojima počivaju UN.

Ističući da je presuda Gotovini i Markaču izazvala razumljivu ogorčenost u mnogim delovima sveta i pričinila je veliku štetu porodicama žrtava zločina koji su evidentno izvršeni tokom akcije Oluja, Vučić je upitao: "Imaju li i Srbi pravo na pravdu i ko je odgovoran za brojna ubistva srpskih civila na području Hrvatske, kao i najveće i najteže etničko čišćenje sprovedeno na evropskom tlu po okončanju Drugog svetskog rata?"

„Ako Gotovina i Markač nisu krivi za počinjene zločine, ko jeste?", dodao je Vučić i poručio da "na to pitanje do sada Haški tribunal nije dao odgovor".

Vučić je takođe naveo da je od izuzetne važnosti inicijativa da se osuđenim licima pred Tribunalom omogući da izdržavaju kazne zatvora u državama nastalim na teritoriji bivše Jugoslavije čiji su državljani, kao i da je Srbija zainteresovana za pitanje sudbine arhive Tribunala.

Osvrnuvši se na preporuku generalnog sekretara UN iz maja 1993. godine, u kojoj se navodi da „izdržavanje kazni treba da se odvija izvan teritorije bivše Jugoslavije" koja je i dalje na snazi, Vučih je rekao da je takav stav mogao smatrati opravdanim 1993. godine, dok je rat trajao na prostorima bivše Jugoslavije, ali da je jasno je da je odavno izgubio celishodnost, pošto se situacija na terenu promenila.

Prema njegovim rečima, osnovni motiv te inicijative je rešenost Srbije da preuzme odgovornost za izvršenje zatvorskih kazni izrečenih državljanima Republike Srbije osuđenim pred Tribunalom u Hagu.

"Snažno apelujemo na Savet bezbednosti UN da hitno i blagonaklono razmotri ovaj zahtev", poručio je Vučić.

Kada je reč o pitanju arhive Tribunala, Vučić je naveo da su zvanični stavovi Srbije po ovom pitanju dostavljeni SB UN u oktobru 2008. godine i da je Srbija spremna da aktivno učestvuje u svim budućim razgovorima i da nastavi saradnju sa Neformalnom radnom grupom SB UN za tribunale u vezi sa ovim pitanjima.