Od uvođenja vizne liberalizacije povećao se problem takozvanih lažnih azilanata

BON - Građani Srbije su pre tri godine dobili bezvizni režim sa zemljama potpisnicama Šengenskog sporazuma, ali to značajno psihološko rasterećenje ima i svoju tamnu stranu - problem azilanata.

"Prednost bezviznog režima je jako značajna za građane Srbije jer oni sada psihički osećaju slobodu da u svakom trenutku, u skladu sa svojim finansijskim mogućnostima, mogu bilo kada da krenu u posetu bilo kojoj evropskoj državi", rekao je za nemački radio Dojče vele Nenad Banović, načelnik Uprave granične policije MUP Srbije.

Banović je podsetio na prethodni period - komplikovane procedure za dobijanje viza i redove ljudi koji čekaju ispred diplomatskih predstavništava.

"Bilo je mučno i gledati te ljude. Sada ljudi dišu punim plućima, putuje se dosta i vidi se poboljšanje u odnosu na prethodni period", ocenio je on.

Banović je, međutim, podsetio da se, od uvođenja vizne liberalizacije, povećao problem takozvanih lažnih azilanata.

Prema njegovim rečima, 2010. godine je 17.700 građana Srbije tražilo azil u zemljama EU, što je navelo srpsku vladu da nakon toga preduzme čitav niz mera kako bi smanjila taj broj.
Neke od tih mera jesu da policija na graničnim prelazima proverava vaučere turističkih agencija, pozivna pisma, novčana sredstva neophodna za boravak u inostranstvu u zavisnosti od dužine boravka, kao i svrhu putovanja putnika, rekao je Banović.

"Te mere su bile, pre svega, jaka informativna kampanja o štetnosti po državu zloupotrebe vizne liberalizacije. Nakon toga smo uveli i pojačane policijske mere kontrole naših državljana od strane granične policije na graničnim prelazima", kazao je on.

"Na kraju smo i u bilateralnim susretima pokušavali da ustanovimo gde su problemi i došli smo do zaključka da je jedini razlog finansijske prirode: naime, jaka socijalna davanja koja bogate zemlje EU daju našim državljanima koji zloupotrebljavaju pravo na azil", rekao je Banović.
Te mere su dale pozitivne rezultate, tako da je 2011. godine broj podnosilaca zahteva za azil pao na manje od 10.000, dodao je on.

Međutim, posle odluke Ustavnog suda Nemačke, po kojoj su izjednačena socijalna davanja za tražioce azila i socijalnih davanja za najugroženije kategorije državljana Nemačke, povećan je pritisak lažnih azilanata na Nemačku, istakao je on.

To nije slučaj s drugim zemljama, koje su poslušale sugestije Srbije, poput Belgije, Švedske, Norveške i Luksemburga, i stavile Srbiju na spisak sigurnih zemalja, skratile procedure i smanjile socijalna davanja podnosiocima zahteva za azil, rekao je Banović, dodajući da je u tim zemljama osetno smanjen priliv lažnih azilanata.

"Ostao je, za sada, problem s Nemačkom, gde pokušavamo i gde ćemo i dalje pokušavati da u bilateralnim susretima i dalje radimo na smanjivanju broja azilanata", napomenuo je on.
Banović je primetio da se broj putovanja u inostranstvo otkad su ukinute vize povećao za svega 20 odsto, što se, kako je naveo, može objasniti niskom platežnom moći građana Srbije.

Nemački radio navodi da mere koje se preduzimaju za sprečavanje lažnih azilanata veoma često zadiru u oblast ljudskih prava, što je posebno delikatno u slučaju romske populacije.
Kako su sloboda kretanja i zabrana diskriminacije zagarantovani ustavom, srpskim vlastima je prilično teško da ispune ključne zahteve zemalja EU, a da ne ugroze nečija prava.
Milan Antonijević, direktor Komiteta pravnika za ljudska prava, ocenio je za Dojče vele da za taj problem postoji razumevanje i u Evropi.

Antonijević je kazao da je u svim razgovorima na tu temu upozoravano na opasnost od kršenja ljudskih prava i naglašavano da se neke stvari ne mogu olako zahtevati od vlade Srbije.
"Ukoliko vi nekoga sprečavate da napusti zemlju, morate za to imati vrlo jasnu i definisanu proceduru, a to je vrlo teško uraditi u ovim slučajevima. Vi ne možete samo na osnovu boje kože odlučivati da li će neko napustiti zemlju ili ne, to je otvorena diskriminacija, ali neki mehanizmi moraju postojati", rekao je Antonijević.

On je, kao mere, preporučio edukaciju građana - objašnjavanje da nemaju pravo na azil kako ih ne bi prevarili pojedinci koji organizuju i naplaćuju odlazak iz zemlje uz obećanje dobijanja azila, kao i poboljšanje materijalnog položaja onih koji najviše traže azil.