Proteklog 28. novembra Tirana i Albanci su pokazali "gde ih srce vuče" - ne ka državama u kojima žive i čije državljanstvo imaju, već ka zajedništvu albanskog naroda na Balkanu bez granica. Poruka je bila jasna, navodi Dojče vele

BON - Svake godine, kada albanske manjine u Srbiji, Crnoj Gori, i Makedoniji slave dan albanske zastave krajem novembra, Srbi, Makedonci, Crnogorci i Grci škrguću zubima, prenosi Radio "Dojče vele" u tekstu pod naslovom "Bilo bi opasno kada bi se Albanci ujedinili".

"Sa tačke gledišta pravoslavnih naroda Balkana to je zlokobna demonstracija moći. Naime, taj nacionalni praznik postao je simobol nacionalnog jedinstva za oko šest miliona Albanaca koji žive rasejani u susednim državama", navodi nemački radio, prenoseći tekst koji je objavio berlinski dnevnik Tagescajtung.

Analizirajući prilike na Balkanu, "Tagescajtung" piše da se "u svetlu daljeg širenja EU, postavlja pitanje šta je Albancima važnije "ujedinjenje" ili evrointegracije".

Moto albanskih zvaničnika je ""svi zajedno u evropskom naručju". A šta ako tog naručja ne bude"? pita autor Andrej Ivanji.

On podseća da je nakon Balkanskih ratova i Prvog svetskog rata, albanska država obuhvatala tek polovinu oblasti koju su Albanci naseljavali. Posle turske vladavine, Albanci, koji su uglavnom prihvatili islam, morali su da žive u više različitih zemalja.

Proteklog 28. novembra Tirana i Albanci su pokazali "gde ih srce vuče" - ne ka državama u kojima žive i čije državljanstvo imaju, već ka zajedništvu albanskog naroda na Balkanu bez granica. Poruka je bila jasna, navodi Dojče vele.

Premijer Sali Beriša obećao je na taj praznik: "Svi Albanci koji žele da se prijave za albansko državljanstvo, dobiće ga bez obzira gde žive. Vlada iz Tirane priprema takav zakon", rekao je on i dodao da "rasuti u raznim državama, Albanci sebe vide kao braću, koje povezuju zajednički geni, kultura i identitet, i ujedinjuje san o Evropi", navodi se u tekstu.

"Optimisti bi rekli: vidimo se u Evropi. Ali može se i pomenuti da granica nije bilo još u Jugoslaviji - pre nego što su smrt i proterivanje povećali ponor među narodima", zaključuje autor.