Hoćemo da Srbija što pre postane članica EU, ali ne prihvatamo da bilo koja zemlja ulazeći u Uniju uveze i svoje probleme, kaže ambasador Nemačke u Beogradu Hajnc Vilhelm

BEOGRAD - Ambasador Nemačke u Beogradu Hajnc Vilhelm izjavio je da je Srbija ključna zemlja Zapadnog Balkana i da što pre treba da bude u evropskoj porodici, ali Nemačka, kao i cela EU, očekuje normalizaciju odnosa Beograda i Prištine pre nego što načini naredni korak ka Briselu i da je i članstvo Kosova u UN jedno od pitanja koje treba da se nađe "na stolu" u Briselu.

"Postoji mnogo pitanja kojima obe strane moraju da se pozabave, da bi odnose dovele na zadovoljavajući nivo. Ono što je trenutno veoma važno jeste pronalaženje rešenja za paralelne strukture na severu Kosova. Jednostavno, više nije moguće da one nastave da funkcionišu u sadašnjoj formi", rekao je Vilhelm.

On je kazao da je, pored povlačenja iz paralelnih institucija, važno i da Srbija prestane da blokira Kosovo da postane član niza evropskih i međunarodnih institucija i dodao je i članstvo Kosova u Ujedinjenim nacijama jedno od pitanja koje treba da se nađe "na stolu" u Briselu.

Na pitanje da li će se taj pristanak Srbije tražiti već za dodeljivanje datuma, on je odgovorio da je to u ovom trenutku teško reći.

"Sve će zavisiti od dogovora koji se postigne u okviru Evropskog saveta, između svih 27 članica EU.

On nije mogao da potvrdi česte ocene da je dosadašnji napredak oko rešavanja kosovskog pitanja dovoljan da šefovi država i vlada EU u martu Srbiji dodele datum za početak pristupnih pregovora.

"Hoćemo da Srbija što pre postane članica EU, ali ne prihvatamo da bilo koja zemlja ulazeći u Uniju uveze i svoje probleme. Zato se nadamo da će politički dijalog, koji je počeo u oktobru, nastaviti da daje rezultate potrebne za pozitivnu odluku Evropskog saveta", istakao je Vilhelm.

On je rekao da će se prvo sačekati izveštaj EK i Ketrin Ešton o napretku u dijalogu Beograda i Prištine, članice će potom proučiti izveštaj i onda doneti konačnu odluku.

"Mislim da neće biti presudni specifični kriterijumi, već utisak koji odaje cela slika", dodao je nemački ambasador.

Vilhelm je rekao da Nemačka priznaje Kosovo kao nezavisnu državu i da bi volela vidi da se odnosi Beograda i Prištine podignu i na taj nivo.

"Ali Srbija ne priznaje KiM. Za nas je zadovoljavajući i dogovor o razmeni oficira za vezu koji će raditi pri misijama EU u Beogradu i Prištini. To je još jedna pozitivna stvar, ali ponavljam, ima još mnogo važnih stvari kojima se treba pozabaviti", istakao je on.

Vilhelm je kazao da predlog iz platforme o Kosovu izlazi izvan Ahtisarijevog plana. "Ne možemo prihvatiti rešenje koje dovodi do stvaranja posebnih entiteta, regiona u okviru Kosova, a to je ono što se traži u platformi".

" U Evropi, a tu mislim i na Nemačku, postoji konsenzus da će projekt EU biti konačno zaokružen kada se integrišu i sve zemlje Zapadnog Balkana. Evropa je sada koncentrisana na prevazilaženje finansijske krize, ali to ne znači da je dalje proširenje trajno zaustavljeno. Sve balkanske zemlje imaju evropsku perspektivu, a to naročito važi za ključnu državu regiona, Srbiju", naglasio je nemački ambasador.

On je dodao da će parlamentarni izbori u Nemačkoj indirektno uticati na dalji tok integracija Srbije u EU, pošto vlada ne može ništa da preduzme bez mandata Bundestaga.

"Ali optimista sam. Mislim da je bilo mnogo pozitivnih stvari koje su urađene u poslednjim mesecima. Započet je politički dijalog u oktobru i on daje rezultate. Nova vlada je uradila mnogo da se stvari pomere napred. Postignuto je rešenje oko IBM, razmene oficira, naplate carina", rekao je on i dodao da će potpuno pomirenje na Balkanu biti moguće kada sve zemlje regiona budu članice EU.