Verski konzervativci i hardlajneri, koji su do 1999. bili potpuno nepoznati, danas, iako mala, stalno su rastuća i vidljiva grupa, pre svega u većim gradovima i pojedinim siromašnim delovima Kosova

BEČ - Kosovo, usled rastućeg siromaštva i nezaposlenosti, suočeno je sa jačanjem radikalnog islama, a pripadnici te vere zahtevaju veća prava i provociraju time protivreakciju sekularnih građana, navode bečki mediji.

Kako se navodi glavna džamija u Prištini petkom je prepuna, a da hodža propoveda da "neprijatelji Alaha obmanjuju mlade muslimane", navodeći da Internet ima štetan uticaj, kao i alkohol i droge i da oni imaju za cilj zaustavljanje snage islama.

Indirektna posledica konflikta na Kosovu je strožiji oblik islama, koji privlači konvertite iz svih krajeva, a jačanje ove grupe dovodi u pitanje tradicije i zahteve jednog društva koje je bilo više definisano pripadnosti albanskom narodu i proamerikanizmu nego islamskom verom.

Verski konzervativci i hardlajneri, koji su do 1999. bili potpuno nepoznati, danas, iako mala, stalno su rastuća i vidljiva grupa, pre svega u većim gradovima i pojedinim siromašnim delovima Kosova.

Bezbednosne snage su izvestile da je strožiji oblik vere nakon rata sve prisutniji kao posledica dolaska islamskih humanitarnih organizacija na Kosovu i školovanju verskih predstavnika u arapskim zemljama. Oni procenjuju da trenutno na Kosovu ima oko 50.000 pristalica konzervativnog islama.

Pojedine hodže i konvertiti privukli su pažnju kosovskih čuvara reda, jer nova generacija verskih konzervativaca smatra da sekularni Ustav Kosova diskriminiše vernike, i oni zahtevaju da se "olabavi" zakon koji zabranjuje verske simbole u državnim školama, kao i ženama da nose marame.

"Ako neko tvrdi da uživamo slobodu vere onda to nije tačno", istakao je Šefćet Krasnići, hodža u glavnoj džamiji u Prištini, koji je kazao da muslimani zahtevaju ista prava kao što imaju njihovi vernici u Londonu ili SAD.

Ministar unutrašnjih poslova Bajram Redžepi, međutim, kaže da su do sada sumnje u vezi ljudskih prava sprečile da se deluje protiv islamističkih hardlajnera. On je objasnio da je tokom njegovog mandata kao premijera Kosova, pre devet godina, bilo pokušaja da se usvoji zakon protiv radikalnih sekti, ali su to sprečili "internacionalci", službenici UNMIK-a.

Bedžet Šalja, šef jedne organizacija za zaštitu ljudskih prava na Kosovu, ocenio je da su UN i EU potcenile opasnost ekstremizma.

"Danas su internacionalci ovde, ali će oni ponovo poći, i ostavljaju nas sa bombom koja otkucava", kazao je on dodajući da siromaštvo i porozna granica čini Kosovo plodnim tlom za radikalizam.