Švedska vlada je, kako dodaju, svesna koliko je za građane Zapadnog Balkana važan novi bezvizni režim ali "ta sloboda je korišćena na neprihvatljiv način."

BEOGRAD - Ambasada Švedske saopštila je danas da švedska vlada nije pokrenula inicijativu da se ponovo uvedu vize za građane Srbije, objasnivši da podržava uvođenje mehanizma za suspenziju bezviznog režima, o čemu se inače raspravlja unutar EU, ali da se to ne odnosi samo na Zapadni Balkan niti podrazumeva automatsku odluku o primeni tog mehanizma.

"Švedska snažno podržava uvođenje mehanizma u postojeće propise, o čijem se formulisanju još vodi rasprava unutar EU. Nasuprot pisanju nekih medija naš stav se nije promenio," navela je ambasada.

U saopštenju se iznosi da je "tekst mehanizma neutralan" i da se ne odnosi konkretno na problem azilanata sa Zapadnog Balkana.

"Podrška uvođenju mehanizma suspenzije ne znači da će Švedska automatski biti za njegovu neposrednu primenu," ističe ambasada.

Švedska vlada je, kako dodaju, svesna koliko je za građane Zapadnog Balkana važan novi bezvizni režim ali "ta sloboda je korišćena na neprihvatljiv način."

Švedska je jedna od članica EU koje su najteže pogođene tendencijom traženja azila, sa oko 20.000 zahteva za azil iz regiona od kada je počela primena bezviznog režima 2009, podseća se u saopštenju.

"Nadamo se da se sadašnja situacija na Zapadnom Balkanu može rešiti što je pre moguće kombinacijom kratkoročnih i dugoročnih mera. Dugoročne mere bi ukljucile napore na poboljšanju socijalne situacije manjiskih i ugroženih grupa," saopštila je Ambasada.

Švedski list "SidSvenskan" juče je preneo da se švedski ministar za migracije i politiku azila Tobijas Bilstrom založio za ponovno uvođenje viza građanima regiona, uključujući Srbiju, o čemu je obavestio vlade zemalja članica EU.

On je, prema pisanju tog lista, naveo da je neprihvatljivo da hiljade osoba iz Srbije i susednih zemalja traže azil u Švedskoj i najavio da će švedska vlada uskoro pooštriti politiku prema azilantima, sa ciljem da se ona učini pravednijom i korektnijom.

Kao moguću meru, zbog sve većih finansijskih problema, on je pomenuo uvođenje zakona prema kojem bi neko ko traži azil morao da nađe zaposlenje pre nego što dovede svoju porodicu u Švedsku.

Bilstrom smatra da i ostale zemlje evropskog bloka moraju ozbiljnije da se pozabave problemom sve većeg priliva izbeglica iz Sirije.

Budući da je u Švedskoj sve više Sirijaca koji traže azil, broj azilanata iz drugih zemalja kojima će azil biti odobren moraće da bude manji, navodi švedski