ĐILASOVA DIKTATURA: Ovo je Jeremićev akt Ustavnom sudu

Ova odluka je duboko suprotna duhu i slovu Ustava i osnovnim ustavnim načelima, zbog toga očekujem da će Ustavni sud u ovom konkretnom slučaju ustati u odbranu Ustava i time pokazati neprihvatljivost pravne i političke samovolje kojom se krši Ustav

- Ako sud kaže da je ova odluka u skladu sa Ustavom, obavezujem se da podnesem ostavku na mesto poslanika. Međutim, ako se ispostavi da je Đilas naterao Glavni odbor stranke na antiustavno delovanje, bilo bi očekivano da on podnese ostavku na sve funkcije - rekao je Jeremić.Kurir u celini objavljuje akt koji je Jeremić podneo Ustavnom sudu!

INICIJATIVA ZA OCENU USTAVNOSTI I ZAKONITOSTI OPŠTEG AKTA

Ja, Vuk Jeremić, narodni poslanik Narodne skupštine Republike Srbije, podnosim Ustavnom sudu Republike Srbije Inicijativu za ocenu ustavnosti i zakonitosti Odluke Glavnog odbora Demokratske stranke broj 009/02-28 od 28. decembra 2012. godine. Glavni odbor Demokratske stranke na sednici održanoj dana 27. decembra 2012 godine doneo je osporenu Odluku u kojoj se navodi:

„Glavni odbor Demokratske stranke zahteva da svi narodni poslanici Demokratske stranke koji su bili ministri u Vladi Republike Srbije vrate mandate poslanika u Narodnoj Skupštini Republike Srbije Demokratskoj stranci koja će dalje odlučiti šta će sa njima raditi“, i istu je potpisao predsednik Demokratske stranke Dragan Đilas. Odluka Glavnog odbora Demokratske stranke shodno odredbama člana 33. Statuta Demokratske stranke na jedan opšti način uređuje ex nunc prava i obaveze između članova Demokratske stranke i same stranke, i to tako što konstituiše obavezu vraćanja poslaničkog mandata onih članova stranke koji su vršili javnu funkciju ministara u Vladi Republike Srbije, a nakon čega su učestovali na izborima na izbornoj listi Demokratske stranke čijim okončanjem im je dodeljen i verifikovan mandant, s jedne strane, i kontituiše pravo Demokratske stranke da raspolaže sa poslaničkim mandatima, sa druge strane.

Dispoziciju ove norme treba smatrati opštom, jer iz jezičkog tumačenja proizlazi da se ona odnosi na sve narodne poslanike Demokratske stranke koji su bili ministri u Vladi Republike Srbije, bez vremenskog ograničenja, odnosno na sve narodne poslanike koji su bili ministri u bilo kojoj od prethodnih vlada Republike Srbije i na one koje će u budućnosti biti ministri u Vladi Republike Srbije. Navedeno podrazumeva da se osporavana Odluka ne iscrpljuje unapred ograničenim brojem slučajeva, već važi kao pravilo bez vremenskog ograničenja. Na osnovu osporene Odluke se već donose pojedinačni akti, što takođe ukazuje na opšti karakter Odluke. Ova odluka je duboko suprotna duhu i slovu Ustava Republike Srbije i osnovnim ustavnim načelima, zbog toga očekujem da će Ustavni sud u ovom konkretnom slučaju ustati u odbranu Ustava i time pokazati neprihvatljivost pravne i političke samovolje kojom se krši Ustav.

Odluka Glavnog odbora Demokratske stranke je suprotna članu 1. Ustava koji utvrđuje da je Republika Srbija država srpskog naroda i svih građana koji u njoj žive, zasnovana na vladavini prava i socijalnoj pravdi, načelima građanske demokratije, ljudskim i manjinskim pravima i slobodama i pripadnosti evropskim principima i vrednostima zato što vladavina prava i načela građanske demokratije ne podrazumevaju samovoljno prekrajanje suverene političke volje građana izražene na opštim i slobodnim izborima od strane jednog političkog subjekta.

Odluka Glavnog odbora Demokratske stranke je suprotna članu 2. Ustava koji u stavu 1. utvrđuje da suverenost potiče od građana koji je vrše referendumom, narodnom inicijativom i preko svojih slobodno izabranih predstavnika i stavu 2. da nijedan državni organ, politička organizacija, grupa ili pojedinac ne može prisvojiti suverenost od građana, niti uspostaviti vlast mimo slobodno izražene volje građana. Odlukom kojom se na imperativan način zahteva vraćanje mandata narodnih poslanika Demokratskoj stranci je akt prisvajanja suverenosti od građana kojim se direktno krši izborna volja građana, kojim aktom je Demokratska stranka protiustavno uzurpirala suverenost građana Republike Srbije i pretenduje da Ustavom utvrđenu predstavničku demokratiju pretvori u partijsku demokratiju odnosno partokratiju.

Odluka Glavnog odbora Demokratske stranke je suprotna članu 3. koji u stavu 1. propisuje da je vladavina prava osnovna pretpostavka Ustava i počiva na neotuđivim ljudskim pravima i stavu 2. da se vladavina prava ostvaruje slobodnim i neposrednim izborima, ustavnim jemstvima ljudskih i manjinskih prava, podelom vlasti, nezavisnom sudskom vlašću i povinovanjem vlasti Ustavu i zakonu. Odlukom Glavnog odbora Demokratske stranke je ugrožena vladavina prava zato što je ovim aktom izražena suština jedne političke samovolje koja teži uzurpiranju suverene volje građana izražene na slobodnim i neposrednim izborima.

Šta više, suverena volja građana je već uzurpirana protivustavnim raspolaganjem od strane pojedinih narodnih poslanika izabranih sa liste Demokratske stranke i protivustavnim prisvajanjem od strane ove političke stranke čime je stvoreno nepodnošljivo protivustavno stanje. Tačnije rečeno, narodni poslanici koji su protivustavno raspolagali poslaničkim mandatom su bili uslovljeni gubitkom prava članstva u političkoj stranci, a koje pravo je Ustavom i zakonom garantovano kao pravo na političko organizovanje i članstvo u političkoj stranci, čime je jedno nepravo prouzrokovalo gubitak prava. Ovo protivustavno stanje je nepodnošljivo zato što je građane Republike Srbije ostavilo bez svojih izabranih predstavnika u Narodnoj skupštini te sada oni u ovom protivustavnom i ništavom pravnom odnosu pred sobom imaju narodne poslanike za koje nisu glasali i kojima nisu poverili mandat.

Odluka Glavnog odbora Demokratske stranke je suprotna članu 5. Ustava i to stava 4. koji propisuje da političke stranke ne mogu neposredno vršiti vlast niti je potčiniti sebi zato što se aktom kojim se zahteva vraćanje mandata političkoj stranci direktno potčinjavaju narodni poslanici koji čine zakonodavnu vlast. Narodni poslanik ima Ustavom zagarantovanu slobodu u predstavljanju građana kako ne bi bio uslovljen kako organizacionim promenama u političkoj stranci tako i promenom stavova političke stranke. Političke stranke koje su kandidovale građanina na svojoj izbornoj listi ne mogu po shvatanju Ustavnog suda izraženoj u odluci IU broj 197/2002 od 27. maja 2003. godine, objavljena u "Sl. glasniku RS", br. 57/2003 od 30. maja 2003 godine, da izvlače posebna prava i ovlašćenja u odnosu prema narodnom poslaniku koja bi imala i pravni i obavezujući karakter uključujući i pravo stranke na oduzimanje mandata, iz čega proizlazi da u ovom konkretnom nema pravo ni da zahteva vraćanje mandata narodnog poslanika političkoj stranci. Demokratska stranka je osporenom odlukom protivustavno preuzela zakonodavnu vlast i potčinila je sebi.

Odluka Glavnog odbora Demokratske stranke je suprotna članu 52. Ustava koji u stavu 1. propisuje da svaki punoletan, poslovno sposoban državljanin Republike Srbije ima pravo da bira i da bude biran; i u stavu 2. da je izborno pravo opšte i jednako, izbori su slobodni i neposredni, a glasanje je tajno i lično; i u stavu 3 da izborno pravo uživa pravnu zaštitu u skladu sa zakonom, odredbama člana 25. Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima ("Službeni list SFRJ", broj 7/1971) kojim je utvrđeno da svaki građanin ima pravo i mogućnost, bez ikakve diskriminacije pomenute u članu 2. i bez neosnovanih ograničenja:

a) da učestvuje u upravljanju javnim poslovima, bilo neposredno, bilo preko slobodno izabranih predstavnika;

b) da bira i da bude biran na povremenim, istinskim, opštim, jednakim i tajnim izborima, koji obezbeđuju slobodno izražavanje volje birača kao i odredbama člana 3. Protokola broj 1 uz Evropsku konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, izmenjenu u skladu s Protokolom broj 11 ("Službeni list SCG - Međunarodni ugovori", broj 9/2003) kojim je predviđeno je da se visoke strane ugovornice obavezuju da u primerenim vremenskim razmacima održavaju slobodne izbore s tajnim glasanjem, pod uslovima koji obezbeđuju slobodno izražavanje mišljenja naroda pri izboru zakonodavnih tela. Ovim odredbama garantuje se pasivno biračko pravo, odnosno pravo da se bude biran, koje prema svojoj sadržini podrazumeva pravo da se zadrži i neometano vrši povereni mandat za sve vreme njegovog trajanja što je i Ustavni sud izneo u svojoj Odluci IUz broj 52/2008 od 21. aprila 2010. godine, objavljena u "Sl. glasniku RS", br. 34/2010 od 21. maja 2010 godine.

Odlukom Gavnog odbora Demokratske stranke kojom se zahteva vraćanje mandata narodnih poslanika ugrožava se neometano vršenje mandata jer se aktom jednog političkog subjekta trajno narušava poverenje između građana i njihovih izabranih narodnih poslanika.

Odluka Glavnog odbora Demokratske stranke je suprotna članu 102. stava 1. Ustava koji propisuje da mandat narodnog poslanika počinje da teče danom potvrđivanja mandata u Narodnoj skupštini i traje četiri godine, odnosno do prestanka mandata narodnih poslanika tog saziva Narodne skupštine i članu 88. Zakona o izboru narodnih poslanika Republike Srbije u kojem su navedeninumerus clausus razlozi za prestanak mandata narodnog poslanika. Ustav i zakon izričito propisuju razloge prestanka mandata narodnog poslanika i kao jedan od načina navode prestanak mandata davanje ostavke. Pravo na ostavku je ustavom garantovano pravo koje može imati svoju manifestaciju samo u slobodno izraženoj volji narodnog poslanika. Osporenom Odlukom ta slobodono izražena volja narodnog poslanika se u potpunosti potčinjava volji jednog političkog subjekta čime se i ustavom garantovano pravo na ostavku u potpunosti obesmišljava.

Osporenom Odlukom stvoreno je nepodnošljivo protivustavno stanje koje ugrožava ustavom utvrđeni oblik državnog uređenja i političkog sistema, jer jedan politički subjekt pretenduje na jednu granu državne vlasti čime se narušava ustavni poredak. S toga predlažem da Ustavni sud prihvati ovu inicijativu tako što će doneti rešenje o pokretanju postupka za ocenu ustavnosti i zakonitosti u kojem će odlučiti da Odluka Glavnog odbora Demokratske stranke broj 009/02-28 od 28. decembra 2012. godine nije u saglasnosti sa Ustavom i zakonima Republike Srbije tako što će doneti sledeću

O D L U K U PRIHVATA SE inicijativa za ocenu ustavnosti Odluka Glavnog odbora Demokratske stranke broj009/02-28 od 28 decembra 2012 godine.

UTVRĐUJE SE da Odluka Glavnog odbora Demokratske stranke broj 009/02-28 od 28 decembra 2012 godine nije u saglasnosti sa Ustavom i zakonima Republike Srbije. Kako je Izvršni odbor Demokratske stranke na osnovu Odluke Glavnog odbora Demokratske stranke broj 009/02-28 od 28 decembra 2012 godine sproveo protivustavne radnje prema narodnim poslanicima Demokratske stranke, predlažem da Ustavni sud do donošenja konačne odluke obustavi dalje sprovođenje ovih radnji tako što će doneti sledeće

R E Š E Nj E OBUSTAVLjA SE izvršenje svih radnji organa Demokratske stranke preduzetih po osnovu Odluke Glavnog odbora Demokratske stranke broj 009/02-28 od 28 decembra 2012 godine. do donošenja konačne odluke Ustavnog suda. Podnosilac inicijativeVuk Jeremić