Prvi potpredsednik vlade i ministar odbrane Aleksandar Vučić tokom dvodnevne posete Angoli potpisaće nekoliko vojnih ugovora i posetiti vojnu bolnicu u Luandi

BEOGRAD - Prvi potpredsednik Vlade i ministar odbrane Aleksandar Vučić boravi u dvodnevnoj poseti Republici Angoli, saopštila je Kancelarija Vlade Srbije za saradnju sa medijima.

Ministra Vučića će uz svečani doček i državne počasti primiti ministar odbrane Angole Kandido Pereira doš Santoš Van Dunem.

Tokom posete planirano je potpisivanje vojnih ugovora kao i poseta vojnoj bolnici u Luandi, navedeno je u saopštenju.

Srpskim preduzećima pružaju se velike mogućnosti na tržištu Angole, a pogotovo za učešće u značajnim infrastrukturnim objektima i energetici, gde angolska vlada planira da investira oko 8,4 milijarde dolara do 2016. godine, ocenjuju u Privrednoj komori Srbije (PKS).

Angola je jedna od najbrže rastućih ekonomija u svetu tokom protekle decenije, a vlada te zemlje utvrdila je pet prioritetnih oblasti u međunarodnoj ekonomskoj saradnji: izgradnju infrastrukture - putne mreže, železnice, aerodroma i luka i elektrifikaciju cele zemlje, sa akcentom na obnovljive izvore energije.

Prioritet u privrednom razvoju Angole biće i povećanje poljoprivredne proizvodnje čime bi se smanjila ogromna zavisnost od uvoza, zatim obrazovanje i obuka kadrova, ali i ulaganje u oružane snage zemlje.

Prema mišljenju analitičara PKS, postoje velike mogućnosti za uključenje naših preduzeća u izgradnju novih i obnovu infrasturkturnih objekata razorenih tokom tridesetogodišnjeg građanskog rata u Angoli, a reč je pre svega o razorenim železničkim prugama, mostovima, lukama, aerodromima i gradskim saobraćajnicama.

Angolska vlada najavlila je obnovu i oko 4.800 kilometara puteva, ali je angažovanje srpskih firmi na takvim poslovima skoro nemoguće bez podrške banaka, ističu u PKS.

Građevinsko preduzeće Planum iz Beograda planira da polovinom ove godine započne realizaciju velikog posla u Angoli, čija je ukupna vrednost veća od milijardu dolara.

Predstavnici Planuma potpisali su tri protokola u vezi sa radovima na tri grupe objekata u Angoli - na rekonstrukciji vojne baze koju je srpsko preduzeće izgradilo pre 25 godina, na izgradnji vojne bolnice, niza skladišta i fabrike lekova.

Posao Planuma u Angoli treba da obuhvati projektovanje i izradu studija, a građevinski radovi su planirani za drugu polovinu ove godine.

Srpska građevinska kompanija inače u Angoli neprekidno posluje od 1979. godine, a tokom minule dve decenije tamo je pristuna kao lokalna firma Angoplanum.

Firmama iz Srbije se, prema mišljenju stručnjaka PKS, pruža i mogućnost da slabo razvijenoj industriji Angole, koja se prostire na više od milion i 246 hiljada kvadratnih kilometara i ima oko 15 miliona stanovnika, ponude projekte izgradnje i transfera tehnologije za prerađivačke kapacitete u raznim industrijskim granama.

Postoje, takođe, velike mogućnosti za saradnju Angole sa srpskom privredom u selekciji semena sorti kukuruza, suncokreta i soje, jer je u toj zemlji posle građanskog rata opustošeno plodno zemljište, koje je danas prepuno zaostalih nagaznih mina, tako da je postala zavisna od uvoza hrane, uglavnom iz Portugalije i Južnoafričke Republike.

U Angoli je od 1980. bio prisutan i NIS-Naftagas, na osnovu sopstvenih istraživanja i dobijenih koncesija, pa je putem tog aranžmana godišnje "povlačio" oko 80.000 tona nafte bruto vrednosti oko 40 miliona dolara.

Oktobra 2005. godine potpisan je ugovor na 20 godina o zajedničkoj eksploataciji nafte između NIS-a i angolske nacionalne naftne kompanije Sonangol.

Angola je, inače, od uspostavljanja diplomatskih odnosa 1976. do 1990. bila među najznačajnijim spoljnotrgovinskim partnerima bivše Jugoslavije u Africi, južno od Sahare, sa obimom razmene koji je dostizao i do 200 miliona dolara godišnje.

Robna razmena Angole i Srbije svela se, međutim, u 2012. na skromnih 4,9 miliona dolara, od čega je naš uvoz bio simboličnih tri hiljade dolara.

U periodu od 2001. do 2012. Angola je imala izuzetno visoku, prosečnu, godišnju stopu privrednog rasta od 11,1 odsto, a prošle godine je ostvarila bezmalo sedmoprocentnu ekonomsku ekspanziju.

Bruto nacionalni proizvod Angole u prošloj godini, meren paritetom kupovne moći, procenjen je na 126,2 milijarde dolara, ili 6.200 dolara po glavi stanovnika.

Prva asocijacija za Angolu je, prema rečima dobrih poznavalaca ekonomskih prilika u toj afričkoj zemlji, da je ona jedan od najvećih svetskih proizvođača i izvoznika nafte i dijamanata i da ima značajne rezerve fosfata, boksita, zlata i još nekih strateški važnih sirovina.