Podržavao bombardovanje Srbije 1999, ali upozoravao Bušovu administraciju na pogubne posledice nezavisnosti Kosova

VAŠINGTON - Novoizabrani američki sekretar odbrane, Čak Hejgel snažno je podržavao bombardovanje Srbije, ali se protivio slanju kopnenih trupa. Oštro je upozoravao administraciju Džordža Buša na posledice priznavanja nezavisnosti Kosova i smatra da ostanak američkih trupa u Evropi ima smisla samo zbog pregovora oko Kosova.

Sjedinjene Američke Države su, posle silnog natezanja, dobile novog sekretara odbrane, Čaka Hejgela, republikanca iz Nebraske, koji je tokom sedmica rasprava u Vašingtonu prošao kroz "toplog zeca", između ostalog i zbog činjenice da je tokom godina menjao mišljenje o ključnim političkim pitanjima.

Ta njegova osobina, kako se čini, nabolje se mogla pratiti kroz genezu američkih odnosa prema kosovskoj krizi, od odluke Vašingtona da pokrene operaciju vazdušnih udara u martu 1999. godine, pa sve do rasprave o povlačenju američkih snaga iz Evrope.

Hejgel je, svojevremeno, bio jedan od glasnijih zagovornika ideje da se sukobi na Kosovu reše operacijom vazdušnih udara, ali je u maju 1999. godine bio i oštar protivnik slanja američkih kopnenih trupa u taj konflikt.

Uoči odluke Kosova da jednostrano proglasi nezavisnost, Hejgel je pisao tadašnjoj državnoj sekretarki Kondolizi Rajs i sekretaru odbrane Robertu Gejtsu upozoravajući ih na posledice priznanja kosovske nezavisnosti.

"U vreme kada su naši odnosi sa Rusijom poremećeni, kada su naše snage rasute i preopterećene, i uz probleme sa kojima se NATO suočava u Avganistanu, želja Evropljana da se uhvati u koštac sa mogućim izbijanjem nasilja na Kosovu je pod znakom pitanja", navodi se u Hejgelovom pismu Rajsovoj i Gejtsu.

"Moramo dobro razmisliti o svim aspektima kosovskog pitanja, ozbiljnim opasnostima od nasilja prema Srbima na Kosovu i načinima da izbegnemo izlolaciju Srbije i pretvaranje te države u neprijatelja", naveo je Hejgel.

Pismo je do očiju javnosti dospelo tek pošto je Amerika priznala nezavisnost Kosova.

Hejgel je, tokom proteklih godina, zdušno podržavao povlačenje američkih snaga iz Evrope, smatrajući da u postojećim okolnostima te snage predstavljaju samo teret za ionako sve manji vojni budžet SAD.

Takav stav ima i prema ostanku Amerikanaca na Kosovu, iako smatra da bi povlačenje trupa u vreme pregovora bio loš signal i za Beograd i za Prištinu.