Znao sam da je ona od 1945 počivala samo na dve noge. Prva noga je Tito sam, a druga njegova komunistička vlast, službe bezbednosti i vojska. Kada je on umro, Jugoslavija je ostala bez jedne noge, naveo je Drašković

BEOGRAD - Nadao sam se da će opstati Jugoslavija, ali ona je počivala na kultu Broza Tita i njegovoj kotroli službi i partije, rekao je lider SPO Vuk Drašković.

"Nadao sam se da će opstati Jugoslavija. Ali znao sam da je ona od 1945 počivala samo na dve noge. U obe su ugrađene mine sa daljinskim paljenjem. Prva noga je Tito sam, njegov apsolutizam i harizma, a druga njegova komunistička vlast, službe bezbednosti i vojska. Kad je on umro, Jugoslavija je ostala bez jedne noge", rekao je Drašković.

"U meni je gorela neka nada da će to biti povod za preustrojstvo Jugoslavije i okretanje strateškoj putokaza ka Evropskoj zajedinici, i da će to biti signal Srbiji kao vodećoj državi u oktviru Jugoslavije da se okrene prekomunističkoj tradiciji. Dugo se nije verovalo da je Tito umro“, kaže Drašković.

Govoreći o Ugo Čavesu, Drašković navodi da on nije imao dlake prema SAD, ali da nije smeo isto da se ponaša prema Kini, Iranu ili Belorusiji.

"Ja sam sedeo u sali Generalne skupštine kada je on održao govor, kada je kadio da istera američku satanu. To je održao u sred SAD. Kina, Iran, Belorusija, koji idu tamo na poklonjenje Čavesu, kao i ovi u Venecuelu koji mu se dive da postave pitanje, kako bi drug Čaves prošao da je to isto što je rekao za predsednika SAD da je rekao u Iranu, ili u Moskvu za Putina, ili u Kini za njegovog predsednika. On je iza sebe imao naftu, a zaljubljenici u takve lidere i takve ideologije kod nas nemaju naftu“, kaže Drašković.

Istoričar Čedomir Antić kaže da i Venecuela i Srbija imaju isti problem, a to je da nemaju izgrađene ustanove već kult ličnosti. On dodaje da nema pravila da li će ti režimi preživeti i posle smrti vođe.

"Uzmimo primer Irana. Njegova moć počiva na religiji koja je starija od Homeinija, tu je i nafta. Ali te ustanove funkcioništu, manjina je progonjena ali to opstaje. Ali države poput Jugoslavije, one su ipak nastale ne samo voljom elite jugoslovenskih naroda, borbom u Drugom svetskom ratu, već i nekom odnosom snaga u svetu“, kaće Antić.

On dodaje da je Broz jedini od komunističkih vođa koji je doživeo 80. godinu, ali da nije to samo zbog njegove sposonosti već i velike sreće, koju je imao u političkom radu.

Psiholog Žarko Trebješanin objašnjava da postoji "nostalgija za jakim velikim vođom, levičarskim vođom".

On navodi da je problem kod vođa što postepeno počinje da veruje u sliku koja se gradi o njemu, da je besmrtan i da sve zna i sve može.

"Ima više tipova vođa, ne postoji vođa za sve. Zavisi u kom vremenu, da li je vreme mirno, da li je krizno vreme da li je rat. Situacija određuje koje osobine vođa mora da ima. Najopštije možemo da uzmemo da vođa mora da bude stručan za ono šta upravlja. Mora da ima inteligenciju, mora da ima jednu ptorebu za moći za dominacijom. On mora da ume da rukovodi ljudima, da zna da upravlja i konfliktima među njima. Vrlo se razlikuje od jedne grupe čime se ta grupa bavi, koji su joj zadaci. Vođa određuje i ciljeve i zadatke“, kaže Trebješanin.