Obe strane treba da se „saglase da njihovo članstvo u Ujedinjenim nacijama i drugim međunarodnim organizacijama neće implicirati potvrdu na osnovu međunarodnog prava“, kao i da se obavežu „na punu primenu dogovora postignutih pod pokroviteljstvom Evropske unije“

BEOGRAD - Radna verzija okvirnog sporazuma Srbije i Kosova između ostalog predviđa da „obe strane razvijaju međusobne dobrosusedske odnose zasnovane na nemešanju u unutrašnja pitanja i obostranom poštovanju teritorijalnog integriteta“.

Obe strane treba da se „saglase da njihovo članstvo u Ujedinjenim nacijama i drugim međunarodnim organizacijama neće implicirati potvrdu na osnovu međunarodnog prava“, kao i da se obavežu „na punu primenu dogovora postignutih pod pokroviteljstvom Evropske unije“.

Više izvora potvrdilo je autentičnost sadržaja ovog dokumenta, koji je specijalni savetnik za spoljnu politiku i bezbednost nemačkog kancelara Kristof Hojzgen u februaru ove godine uručio prvom potpredsedniku Vlade Srbije Aleksandru Vučiću, tokom njegove posete Berlinu.

U Fondaciji Konrad Adenauer rečeno je da je reč o njihovoj ideji da u saradnji grupe srpskih i albanskih pravnika i političara sažeto i uopšteno sagledaju sve teme koje bi eventualni sporazum o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine trebalo da sadrži u sadašnjim okolnostima. Fondacija je radni dokument u januaru predala Hojzgenu. Za sada nema zvanične potvrde da li će se ovaj poverljivi saradnik Angele Merkel naći u nemačkoj delegaciji koja će od 16. do 19. marta posetiti Beograd i Prištinu.

Kako je nezvanično objašnjeno, radna verzija sporazuma o normalizaciji odnosa Srbije i Kosova nema nikakve veze sa dinamikom i sadržajem briselskih pregovora, iako među njima postoje dodirne tačke kada je reč o pograničnom režimu i „kancelarijama za vezu“ - u Briselu se za sada traži rešenje za razmenu oficira za vezu u okviru kancelarija EU u Beogradu i Prištini.

Radnom verzijom sporazuma o normalizaciji odnosa predviđa se i da će „obe ugovorne strane ući u pregovore o uspostavljanju novih graničnih prelaza, kao i da će unaprediti drumski, vazdušni i železnički saobraćaj između dve teritorije“.

Prema ovom dokumentu, obe strane trebalo bi da se „uzajamno obavežu da osnuju kancelarije za vezu u sedištima vlada“, kao i da će „tražiti međugraničnu saradnju između opština i zajednica, negovaće bratimljenje opština i uzajamnih odnosa, olakšavati slobodu kretanja između susednih zajednica“ radi „smanjivanja barijera“...

Jednom od odredbi predviđa se da svaka od strana „poštuje sve nacionalne zajednice (manjine) na svojoj teritoriji, garantuje i štiti sva njihova prava u skladu na najvišim međunarodnim standardima, posebno podstičući obrazovanje, kulturu, religiju, verske denominacije i jezik nacionalnih zajednica“. Tu se pominju i „demokratski izabrana tela nacionalnih manjina ili drugi oblici njihovog predstavljanja na obe stane, koji treba da doprinesu rešavanju praktičnih pitanja zaštite nacionalnih manjina“.

Dokumentom se predviđa i da Beograd i Priština, koji teže da uđu u EU, „poštuju principe decentralizacije i usklađivanja rada na usaglašavanju svojih zakonodavstva sa standardima Unije“. Obe strane u sporazumu treba da se obavežu i da će se „uzajamno podržavati u naporima da postanu članice EU“, kao i da će „pod okriljem UN rešavati sve međusobne nesuglasice isključivo mirnim putem, bez pretnji ili upotrebe sile“. Prema radnoj verziji dokumenta, Beograd i Priština treba da „postupaju pod pretpostavkom da nijedna od strana ne može predstavljati drugu u međunarodnim odnosima, niti delovati u njeno ime, kao i da im je autoritet ograničen na njihovu sopstvenu teritoriju“.

Sporazum bi, kako se predlaže, trebalo da stupi na snagu na dan kad na njega potpise stave predstavnici obe strane, a engleska verzija teksta smatrala bi se jedinom važećom za tumačenje.

Očekivanja u Briselu

U diplomatskim krugovima u Briselu očekuju da bi radna verzija sporazuma, u delu koji se odnosi na zaštitu nacionalnih zajednica i manjina, mogla da pretrpi izmene i da se u konačnoj verziji tu nađe popis svih dogovora, koje Beograd i Priština postignu u „premijerskom“ dijalogu. Isti izvori spekulišu i da bi Beograd mogao da prihvati ovakvu vrstu sporazuma kao svoju garanciju za sprovođenje briselskih dogovora, čime bi izbegao donošenje posebnih zakona.