Hajnc Vilhelm: Ne pita se samo Nemačka o datumu

BEOGRAD - Od nas zavisi.
Nemački ambasador u Srbiji Hajnc Vilhelm u intervjuu za Kurir kaže da Nemačka ne vrši pritisak na Beograd i Prištinu da postignu dogovor. Vilhelm ističe da će konačnu odluku o dodeljivanju datuma za početak pregovora sa EU, kad je Nemačka u pitanju, doneti Bundestag i dodaje da mu se ono što je u Srbiji video do sada veoma dopada.

- Pregovori između Beograda i Prištine tiču se te dve strane, a Ketrin Ešton je medijator, koji pomaže da se pronađe adekvatno rešenje. Nemačka ni na koga ne vrši nikakav pritisak.

♦ Dosta toga u našem procesu evropskih integracija zavisi od Nemačke. Hoće li odluka vaše zemlje o dodeljivanju datuma Srbiji biti pozitivna?

- Uvek me pitaju tako nešto, ali ja moram da istaknem da smo mi samo jedna od članica EU. Sve se odlučuje konsenzusom. Zapravo, sve će zavisiti od rezultata dijaloga između dve strane.

♦ Da, ali nedavno je u Nemačkoj bila visoka delegacija iz Srbije - Vučić, Grubješićeva i Delevićeva - i o toj poseti se govorilo kao o presudnoj za dobijanje datuma, tako da vi niste samo jedna od zemalja članica.

- Istina je da je Nemačka jaka zemlja i da imamo „specijalnu težinu“, ali kažem vam - za sve treba konsenzus. Ne možemo nikoga da ubedimo ili nateramo da glasa na jedan ili drugi način. Sve zemlje samostalno donose odluke. Podsetiću vas da u Nemačkoj tu odluku mora da usvoji i Bundestag, što je razlika u odnosu na druge zemlje.

♦ Da li zato delegacija vladajuće CDU dolazi u Srbiju - da proveri šta smo uradili kako bi Bundestag doneo adekvatnu odluku?

- Tačno tako! Oni dolaze 18. i 19. marta.

♦ Kurir je pisao o njihovoj nameri da dođu u Prištinu, a odatle autobusom za Beograd.

- Da, doći će prvo u Prištinu, mada će vođa grupe poslanika Andreas Šokenhof stići direktno u Beograd. Oni dolaze u trenutku kad još nije postignut dogovor s Kosovom, jer je sledeća runda - možda poslednja ako se postigne dogovor - zakazana za 20. mart. Planirano je da se Šokenhof sretne i sa srpskim političarima, Vučićem, Dačićem i drugima. Istakao bih da će oni hteti da provere i kako napreduje reforma pravosuđa, medijski zakoni, zaštita manjina...Nakon toga će moći da preporuče Bundestagu kakvu odluku da donese.

♦ Da li znate za pismo koje je američka lobistička grupa Podesta poslala na određene adrese u Srbiji, u vezi s pritvorom srpskog tajkuna Miroslava Miškovića?

- Ne, mi to nismo dobili.

♦ Šta vi mislite o tom slučaju?

- Zaista ne mogu da komentarišem nijedan slučaj pojedinačno, pa ni slučaj Miškovića. Moram da kažem da smo mi generalno veoma zadovoljni što ova vlada vodi odlučnu borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala.

♦ Tema koja građane Srbije uvek zanima jeste bolji život i posao. Šta treba da uradimo da na tom polju napredujemo?

- Primećujem da ovde ljudi stalno govore o stranim investicijama, a ne toliko o domaćim ulaganjima i investitorima. Voleo bih da vidim više domaćih investicija, bilo velikih ili malih preduzeća koja se pokreću. Moram da istaknem da je za strane investicije veliki problem kupovina zemlje. Ne možete tek tako da uložite milione evra, a da niste sigurni da je zemlja zapravo vaša.

♦ Mislite na dugu proceduru?

- Konkretno ću vam navesti primer „Lidla“. Da bi započeli poslovanje u nekoj zemlji, potrebno je da otvore 15 radnji. Takva je politika njihovog poslovanja, to je minimalan broj da bi počeli posao. Oni su pre dve godine počeli da traže lokacije i do sada su uspeli da obezbede samo šest ili sedam.

♦ Nemačka ima važne i značajne investicije u Srbiji. Možemo li da očekujemo dolazak još nekih?

- Ministar Dinkić je već pomenuo „Boš„. Mislim da će oni biti locirani negde blizu aerodroma, gde će proizvoditi brisače za kola. „Kontinental“ je već tu, ali želimo da se ta investicija proširi, isto važi i za „Simens“. Mnoge nemačke kompanije koje su ovde se šire, a pomenuo sam i „Lidl“, koji namerava da otvori svoje radnje. To je važno, jer su oni poprilično jeftini i mislim da će cene za potrošače ići znatno nadole.