Srbija razume da postoje vremenska ograničenja, ali rokovi ne smeju da idu na štetu kvaliteta rešenja, rekao je savetnik predsednika Srbije

BEOGRAD - Savetnik predsednika Srbije Marko Đurić rekao je da je moguće da posle 2. aprila bude održana još jedna runda dijaloga Beograda i Prištine, ističući da Srbija razume da postoje vremenska ograničenja zbog podnošenja izveštaja o napretku Srbije u evrointegracijama, ali da ne treba dozvoliti da rokovi idu na uštrb kvaliteta rešenja.

Na pitanje da li je Beograd, ukoliko se postigne rešenje koje je prihvatljivo, spreman da potpiše neki dokument, kao što zahtevaju delovi međunarodne zajednice, Đurić je rekao da "forma postizanja sporazuma tek treba da bude predmet razgovora" i istakao da Beograd u novoj rundi očekuje daleko veću fleksibilnost, pre svega prištinske strane.

"U razgovorima sa predstavnicima međunarodne zajednice mi nastojimo da utvrdimo u kojoj meri su spremni da Prištinu poguraju ka fleksibilnijem stavu i izražavamo nadu da ćemo u narednoj rundi dijaloga biti svedoci takvog ponašanja", kaže Đurić.

Ukoliko se ipak dogodi da u narednoj ili naredne dve runde ne bude postignut dogovor s Prištinom, kako ističe Đurić, srpska strana neće odustati jer je uverena da dogovor nema alternativu.

"Smatramo da ne bi bilo racionalno baciti pod noge proces koji je za osam meseci donekle približio dve strane, iako se prištinska strana pokazala nedovoljno spremnom na kompromis", rekao je Đurić.

Zadovoljiti interese obe strane

Dijalog se mora nastaviti sve dok se ne pronađe rešenje koje će zadovoljitit interese obe strane, poručuje Đurić.

"Mi razumemo da postoje vremenska ograničenja koja se tiču podnošenja određenih izveštaja, međutim, nijedno rešenje i sam tok pregovora ne bi trebalo da budu na uštrb kvaliteta zbog rokova", naveo je Đurić.

Savetnik predsednika, koji i sam učestvuje u dijalogu u Briselu, ističe da delegacija Srbije na novu rundu razgovora sa Prištinom odlazi spremna da se dogovori oko preciznih nadležnosti zajednice srpskih opština i da odgovori na sve nezvanične sporazume koji cirkulišu u javnosti poslednjih nedelja.

Upitan znači li to da je pripremljen novi dokument ili neka vrsta aneksa na platformu predsednika Srbije za rešavanje kosovskog pitanja, koja sabira te precizne nadležnosti, Đurić je odgovorio "da ćemo biti potpuno spremni da svaki aspekt zajednice srpskih opština elaboriramo i prištinskoj strani i predstavnicima EU".

Precizirajući taj odgovor, Đurić objašnjava da su u dosadašnjem toku razgovora više puta predstavnici EU iznosili pred obe strane različite "non-pejpere" od kojih su neki objavljeni i u našim medijima nezvanično, a neki i pogrešno preneti, i da je stoga namera delegacije Srbije da da svoj komentar na svaki od predloga koji se, bilo u formi nezvaničnog papira ili u formi usmenog izlaganja, nađe pred njima u Briselu.

Argumenti za veće nadležnosti zajednice opština

Đurić ponavlja i da je delegacija Srbije spremna da ponudi vrlo kvalitetne argumente u prilog nadležnosti zajednice srpskih opštine koje, navodi, ne ugrožavaju poziciju Prištine.

Upitan da obrazloži šta tačno sadrže precizirane nadlažnosti, odnosno šta su principi na kojima Beograd nastavlja dijalog sa Prištinom, Đurić je naveo da se polazi od toga da li zajednica ima sopstvene nadležnosti ili vrši samo one koje su joj kao opštini poverene, da li ima svoje organe za sprovođenje tih nadlažnosti i skupštinu koja vrši neku vrstu nadzora nad organima koji poseduju te nadležnosti, kao i to da li zajednica ima svoju imovinu.

"To je izuzetno značajno pitanje, jer je naša namera da neke od imovinsko-pravnih odnosa rešimo prenošenjem imovine na buduću zajednicu", objasnio je Đurić.

Važno je, kako kaže, i to kako je definisan mehanizam za učešće Srba u centralnim organima vlasti u Prištini, kao i da li je i na koji način u eventualnom sporazumu pomenuto rešenje za pravosuđe i policiju.

Đurić podseća na izjavu predsednika Tomislava Nikolića da se insistira da na teritoriji zajednice srpskih opština ne mogu da se pojave oružane snage u dugom vremenskom periodu i navodi da se zato predlaže rešenje po kojem "snage bezbednosti, odnosno paravojne formacije koje predstavljaju neku vrstu zametka oružanih snaga takozvane Republike Kosovo, jednostavno nemaju pristup područjima u kojima žive Srbi iz potpuno očiglednih razloga".

On dodaje i da za sada srpska strana nije čula značajnije primedbe međunarodne zajednice na takvo rešenje, ali da o tome pre svega žele da se dogovore sa Prištinom.