Krizno područje na karti nemačkih analitičara je Preševska dolina, gde je kriza ocenjena intenzitetom 2 sa tendencijom rasta

HAJDELBERG - Broj konflikata i kriza širom sveta je prošle godine porastao za devet, pokazuje izveštaj "Konflikt barometar" Instituta za istraživanje konflikata iz Hajdelberga, koji je Balkan prikazao kao "uglavnom ugašeno krizno žarište".

Prema barometru za Evropu, najgoru ocenu, odnosno oznaku konflikta intenziteta 4, dobila je kriza Rusija-Kavkaz, dok su, kad je Balkan u pitanju, intenzitetom 3 (kriza s nasiljem) ocenjene krize "Srbija-Kosovo" i Makedonija s albanskom manjinom.

Posle krize na Kavkazu, nemački institut kao "najteže" krize u Evropi, ocenjene intenzitetom 3, navodi konflikt Rusije sa opozicijom, krizu između Velike Britanije i Severne Irske, ali i Rumunije sa opozicijom.

Prema rangiranju instituta iz Hajdelberga, konflikt intenziteta 1 znači običnu raspravu ili bučniju svađu u parlamentu, intenziteta 2 nenasilnu krizu, intenziteta 3 krizu sa nasiljem, intenziteta 4 sporadični sukobi i intenzitet 5 rat.

U prošloj godini hajdelberški institut ustanovio je 399 konflikata širom sveta, za 9 više od 2011, od toga 8 ratova, 25 ograničenih ratova, 43 većih nasilnih konflikata i 165 nasilnih kriza.

Broj konflikata u Evropi ostao je nepromenjen u odnosu na 2011. na 58, pri čemu su velika većina okarakterisani kao
nenasilni sukobi, koji se vode pre svega o nerešenim konfliktima, zahtevi za autonomiju i pokušaji secesije.

Kad je reč o konfliktu "Srbija-Kosovo", analitičari su ocenili da on stagnira, za razliku od makedonske krize sa albanskom manjinom čija tendencija raste. Takođe je konflikt Srbija-Kosovo prikazan u izveštaju kao sukob "kosovskih vlasti sa centralnim vlastima u Srbiji i srpskom manjinom na Kosovu, koji su ostali nasilni". U izveštaju se navodi više protesta koji su završeni povređivanjem učesnika i policije, ali i sukobi Kfora sa srpskim stanovništvom na severu Kosova.

Dalje krizno područje na karti nemačkih analitičara a tiče se Srbije je jug zemlje, odnosno, kako se navodi, Preševska dolina, gde je kriza ocenjena intenzitetom 2 sa tendencijom rasta. Kada je reč o krizi na relaciji vlasti u Beogradu i u Vojvodini ona je ocenjena intenzitetom 1, i naglašeno je da su nastavljene rasprave oko autonomije, a istu ocenu dobila je "kriza" Srbija-Sandžak, koja se pominje u dva navrata, jednom u vezi s vehabijama, a drugi put u vezi s lokalnim muslimanima koji traže veću autonomiju. Što se daljih kriza na prostoru bivše Jugoslavije tiče sve su u stagnaciji, intenziteta 1, kako u Bosni i Hercegovini, tako i Hrvatskoj i Sloveniji.

Koautor izveštaja Fiona Birn konstatovala je da era mira vlada u Evropi, koja je jedini kontinent bez ijednog rata. Međutim ona je, prema pisanju bečkog dnevnika "Prese“, ocenila da opasnost od rata još nije uklonjena. U izveštaju se kao vidna ističe "eksplozivna mešavina islama i nacionalizma“, konstatuje list dodajući da se "barem decenijsko krizno žarište Kosovo nalazi na putu normalizacije“.