Nije tajna da su u proteklih mesec dana vršeni snažni pritisci iz određenih centara moći da se odustane od ove javne rasprave. Takvi pritisci nisu urodili plodom, što se može videti iz visokog odziva država članica i uglednih pojedinaca za učešće u debati, izjavio je Jeremić

BEOGRAD - Predsednik Generalne skupštine Ujedinjenih nacija Vuk Jeremić izjavio je da pritisci da se odustane od debate o radu međunarodnih krivičcnih sudova nisu urodili plodom.

"Nije tajna da su u proteklih mesec dana vršeni snažni pritisci iz određenih centara moći da se odustane od ove javne rasprave. Takvi pritisci nisu urodili plodom, što se može videti iz visokog odziva država članica i uglednih pojedinaca za učešće u debati", izjavio je Jeremić.

Jeremić je dodao da su neki aktivisti iz nevladinog sektora podlegli tim inicijalnim pritiscima, ali da to "najviše govori o varljivoj snazi njihovih ubeđenja i stepenu nezavisnosti".

Ocenio je da je "skandalozno" što se predsednik Haškog tribunala nije odazvao pozivu da se pojavi u UN, "iz očiglednog straha da bi mu tu mogla biti postavljena mnogobrojna neugodna pitanja koja se tiču neobjašnjive dužine pritvora za pojedine osumnjičene, neuspešnog programa zaštite svedoka, kontroverznih svedočenja bivših zvaničnika tribunala, od kojih je nekima suđeno za "verbalni delikt" kada su se usudili da kritikuju njegov rad, i mnoga druga".

Javna debata u Generalnoj skupštini UN "Uloga međunarodnog krivičnog pravosuđa u procesu pomirenja" zakazana je za 10. april. Jeremić je ocenio da je moguće da će biti pokušaja da se debata devalvira smanjivanjem nivoa učešća onih koji su prvobitno pozivali na bojkot.

"Mišljenja sam da je budućnost međunarodnog krivicnog pravosuđa isuviše važno pitanje da bismo se odrekli debate, samo zato što bi nekim akterima bilo neprijatno da čuju kritike", kazao je Jeremić.

Podsetivši da su neposredan povod za sazivanje ove debate bile "šokantne" oslobađajuće presude za ratne zločine počinjene u operaciji "Oluja", Jeremić je istakao da je tribunal time "doveo do paradoksa svoju svrhu postojanja".

"Iako mu je osnovni zadatak bio da odredi individualne krivce za zločine, on nije našao za shodno da bilo koga pozove na odgovornost zbog proterivanja četvrt miliona ljudi iz svojih domova, što niko, pa ni sam tribunal ne spori", rekao je Jeremić.

Propuštanjem da se kazne odgovorni za ratne zločine, dodao je, pojavljuje se rizik od prebacivanja kolektivne krivice na čitave narode, što ima porazne posledice po proces pomirenja. "Činjenica da je Haški tribunal ovakvim odlukama izgubio moralni kredibilitet, ne treba da nas obeshrabri. Debata koju organizujemo treba da posluži kao podsticaj da stalni Međunarodni krivični sud ne ponovi greške Haškog tribunala", naveo je predsednik Generalne skupšstine.

Jeremić je dodao da je uveren da trajno pomirenje može biti zasnovano "samo na istini, kao i na pravednom prosuđivanju krivice i odgovornosti za zlodela". Istakao je i da će ono što bude izrečeno u debati biti zavedeno za istoriju kao službeni dokument UN, koji će biti prosleđen svim članicama.