Parlament EU pozdravlja obnovu dijaloga Beograd-Priština i susrete premijera Ivice Dačića i Hašima Tačija

PRAG - Evropski parlament, koji danas raspravlja o Srbiji, izrazio snažno uverenje da u junu 2013. mogu početi pregovori o članstvu Srbije s Evropskom unijom.

Ali, kako se dodaje, to će biti moguće čim Srbija dostigne merila i ključne prioritete za otvaranje pregovora.

Tada bi "bez daljeg odlaganja morali da počnu pregovori o članstvu" EU s Beogradom, navodi se u predlogu rezolucije o kojoj će se popodne u Strazburu izjasniti evropski parlamentarci.

Parlament Evropske unije pozdravlja obnovu dijaloga Beograd-Priština i susrete premijera Ivice Dačića i Hašima Tačija kao "ključne korake ka istinskom pomirenju Srba i Kosovara i normalizaciji odnosa Srbije i Kosova".

Parlamentarci EP očekuju da se sprovedu dosad postignuti dogovori i utanače i novi o telekomunikacijama i energiji, kao i da obe strane ulože napore za rešavanje pitanja nestalih.

U predlogu rezolucije se od Srbije traži da nastavi da tesno sarađuje s Eulekskom, uključujući zajedničke napore za suzbijanje organizovanog kriminala, kao i da Srbija pomaže Specijalnom istražnom timu Euleksa.

Taj specijalni tim misije EU na Kosovu istražuje navoda Saveta Evrope o trgovini organima na Kosovu i u Albaniji.

EP takođe "traži od Srbije da poštuje teritorijalni integritet Kosova i rešava bilateralna pitanja u dijalogu s Prištinom u evropskom duhu dobrosusedstva i uzajamnog razumevanja".

U pripremljenoj rezoluciji se "Srbija poziva da nastavi demokratske, sistemske i društveno-ekonomske reforme koje će joj omogućiti da preuzme i sprovede obaveze za članstvo".

U dokumentu se "pozdravlja rešenost srpske vlada da suzbije korupciju i organizovani kriminal" i podvlači se da je "politička volja od presudnog značaja za uspeh istraga o korupciji na visokom nivou, uključujući 24 sporne privatizacije".

S tim u vezi se "izražava nada da će posebna i delatna uloga prvog zamenika premijera (Aleksandra Vučića) doneti plodove" i traži od vlasti u Beogradu da potpuno primene zakon o finansiranju političkih stranaka, da bi se obezbedio javni uvid u to i usaglašenost sa pravilima EU.

U predlogu rezolucije EP se odaje priznanje za saradnju Srbije s Tribunalom u Hagu i to što su svi osumnjičeni za ratne zločine predati haškom Sudu, a ukazuje se da "nijedan zvaničnik ne bi smeo da poriče teško kršenje ljudskih prava i ratne zločine iz devedesetih godina".

Takođe se "pozivaju srpske vlasti I politički prvaci da se uzdrže od saopštenja i delovanja koja podrivaju autoritet i integritet Haškog suda" i traži od Beograda da ostane privržen regionalnoj saradnji i pomirenju, "uprkos očiglednom nezadovoljstvu srpske javnosti zbog oslobađanja Gotovine, Markača i Haradinaja".

EP podržava "stalne pozive glavnog tužioca Tribunala da se sprovede temeljita istraga i sudi licima koja su podržavala mrežu koja je beguncima omogućila da budu tako dugo na slobodi, i to posebno u vojnim i civilnim službama bezbednosti".

EP podvlači da su "moćna, profesionalna i nezavisna sredstva informisanja suštinski elemenat demokratskog poretka" i poziva srpske vlasti da obezbede slobodu medija, sprovodjenje usvojene medijske strategije, tako da se rasvetle napadi i ubistva novinara, dok se novinari pozivaju da poštuju pravila profesionalnog rada.

Evropski poslanici ocenjuju da promena zakona o Nardnoj banci Srbije potkopava njenu nezavisnost što odudara od nužnog poštovanja merila EU iz Kopenhagena o delovanju političke demokratije.