File: Evropska komisija preporučila početak pregovora sa Srbijom
LUKSEMBURG - Evropska komisija je usvojila preporuku članicama EU o otvaranju pregovora za članstvo Srbije u Evropskoj uniji, saopštio je Štefan File, evropski komesar za proširenje.
Ministri su na početku dvodnevnog zasedanja saslušali izveštaj visoke predstavnice EU za spoljnu politiku i bezbednost Ketrin Ešton, u vezi sa dogovorom o predlogu sporazuma Beograda i Prištine koji je postignut u petak, kao i o napretku Srbije u dostizanju evropskih standarda kroz unutrašnje reforme.
U izveštaju, koji je danas obelodanjen, navodi se da je Srbija preduzela vrlo značajne korake ka vidljivom i održivom poboljšanju odnosa sa Kosovom u skladu sa zaključima saveta iz decembra 2012. godine.
Komisija je zaključila da se Srbija tokom dijaloga angažovala "aktivno i konstruktivno" i da je to obuhvatilo ceo spektar tema za postizanje održivog poboljšanja odnosa.
U izveštaju se detaljno navodi hronologija dijaloga, svih deset rundi, kao i sastanak predsednika Srbije Tomislava Nikolića sa kosovskom predsednicom Atifetom Jahjagom, a naglašava se i uspešno sprovođenje sporazuma o integrisanom upravljanju prelazima.
Kako se dodaje, Kosmija će nastaviti da prati napredak Srbije u ispunjavanju kriterijuma za članstvo i uslova koji su deo procesa stabilizacije i pridruživanja.
"Komsija se poziva na svoju preporuku iz oktobra 2012. godine da bi korake ka normalizaciji odnosa Beograda i Prištine trebalo razmatrati u kontekstu okvira za buduće pregovore o pridruživanju sa Srbijom. Kosmija će nastaviti da tokom pregovora pažljivo prati reforme i njihovu primenu, pogotovo u oblasti vladavine prava i osnovnih sloboda, kao i reoforme pravosuđa, borbe protiv korupcije i suzbijanja diskriminacije", navodi se u izveštaju.
Odluku o dodeljivanju datuma Srbiji treba formalno da potvrde šefovi država i vlada članica EU koji će se 28. juna okupiti na samitu u Briselu.
"Ukoliko ne bude nekih iznenađenja, Srbija će već ove godine početi pregovore", rekao je visoki diplomatski izvor jedne od članica EU.
Evropska komisja je usvojila i preporuku članicama EU da otpočne pregovore o postizanju sporazumo o stailizaciji i pridruživanju sa Kosovom.
Šef nemačke diplomatije Gvido Vestervele naglasio je da je sada važna primena dogovora postignutog u dijalogu Beograda i Prištine.
Pred sastanak šefova diplomatija EU u Luksemburgu, Vestervele je čestitao Srbiji i Kosovu na ishodu dijaloga.
"Želimo da ono što je dogovoreno bude sprovedeno u delo. To je za nas veoma bitno", poručio je nemački ministar odajući i priznanje Ketrin Ešton na uspešnom angažmanu i dobrom zastupanju Unije.
Vestervele je dodao da se pitanje normalizacije tiče "neposredno EU i njenih članica".
"Ako možemo stvoriti više stabilnosti u tom delu Evrope i ako dođe do relaksacije dobrosusedskih odnosa između Beograda i Prištine, onda to nije samo dobra vest za te dve zemlje i tamošnje građane, već i celu Evropu", poručio je Vestervele.
On je podsetio da danas još nije na redu odluka o dodeli datuma Srbiji za pristupne pregovore sa EU.
"Sada je reč o tome da ono što je "sveže" dogovoreno bude primenjeno", kazao je.
Prema njegovim rečima, "ono što donekle brine je primena sporazuma", zbog čega će u preporuku biti ugrađena klauzula da Srbija do juna treba da dokaže da je spremna da u celosti primeni briselski dogovor.
On je naveo da Savet vidi dva moguća problema u sprovođenju sporazuma, od kojih je prvi - otpor lidera Srba sa severa Kosova, koji su poručili da ne privataju briselski papir. "Moramo da vidimo da li će i kako Beograd ovo rešiti", rekao je izvor.
Osim toga, istakao je on, u Briselu još čekaju da predsednik Tomislav Nikolić saopšti da li podržava sporazum.
Prema njegovim rečima, neke zemlje članice, među kojima su Nemačka i Holandija, nameravaju da na sastanku Saveta zatraže da se srpski državni vrh jasno odredi prema ratnim zločinima iz devedesetih, a naročito prema genocidu u Srebrenici. On je, međutim, istakao da je ubeđen da takav zahtev, ukoliko bude prihvaćen od ostalih, neće biti postavljen u ultimativnoj formi, to jest kao novi uslov.
Sa druge strane, isti izvor je podsetio da će pregovori, kada jednom počnu, biti dugi i teški, jer su uslovi koje Savet postavlja pred nove članice svaki put sve oštriji.
U izveštaju u koji je Tanjug imao uvid, navodi se takođe i da su mediji u Srbiji nedovoljno analitični, neobjektivni i podložni autocenzuri.
"Uopšteno govoreći, treba primetiti da su medijski izveštaji nedovoljno analitični i neizbalansirani, a autocenzura je široko rasprostranjena", piše u izveštaju koji će Ešton pročitati.
U izveštaju se pohvaljuju nedavne izmene Krivičnog zakona kojima se dekriminalizuje kleveta, što se ocenjuje kao "značajan napredak", a kao dodatan korak je ocenjeno formiranje komisije koja treba da istraži slučajeve atentata na novinare.
Komisija je konstatovala i da je formirana radna grupa za primenu Medijske strategije, kao i da su u pripremi dva nova zakona. Prvi je novi Zakon o javnom informisanju koji će pokriti slučajeve koncentracije vlasništva nad medijima, kao i akreditovanje stranih dopisnika, dok se drugi bavi elektronskim medijima, naveli su eksperti EK.
"Prvi korak je već učinjen usvajanjem amandmana na zakon o javnim preduzećima koji sprečava vlastima na svim nivoima da formiraju javna preduzeća iz oblasti informisanja", piše u izveštaju.
Ovo je prvi izveštaj EK do sada u kome su se na udaru kritike našli novinari, dok su vlasti pohvaljene za širenje slobode medija.
Ministri će danas odlučivati i o otpočinjanju pregovora o potpisivanju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) sa Kosovom, a očekuje se da će i ta odluka biti pozitivna.
"INTERES ZA VRAĆANJE U SRBIJU SVE VEĆI" Predsednik Vučić: Oko Božića plan za povratak ljudi iz dijaspore