Implementacija je za nas od suštinskog značaja. Pravi pregovori tek sad počinju, jer sporazum postavlja samo okvir, rekao savetnik predsednika Srbije

BEOGRAD - Savetnik predsednika Srbije Marko Đurić izjavio je da je implementacija sporazuma iz Brisela za nas od suštinskog značaja i da pravi pregovori tek sad počinju, jer sporazum postavlja samo okvir.
"Implementacija je za nas od suštinskog značaja. Pravi pregovori tek sad počinju, jer sporazum postavlja samo okvir", rekao je Đurić gostujući u emisiji "Između dve vatre" televizije B92.

Njime se rešava samo jedan deo pitanja, ali ne i pitanja koja su za Beograd takođe važna, poput imovine, SPC, učešća u centralnim institucijama, kazao je Đurić. Savetnik predsednika Republike je najavio kampanju da se zemljama koje nisu priznale Kosovo objasni da sporazum nije korak ka priznanju nezavisnosti, već ka normalizaciji odnosa između Srbije i dela njene teritorije.
"Mi počinjemo kampanju da objasnimo zemljama da ovim, ne da nije došlo do koraka ka priznanju već do koraka ka normalizaciji odnosa koji će biti krunisan usvajanjem ustavnog zakona kojim se utvrđuje autonomija KIM", objasnio je Đurić.

"Sporazum ni na koji način ne priznaje potrebu da se Kosovo tretira kao nezavisna država," istakao je Đurić.
On je negirao da je Srbija ovim sporazumom de jure priznala Kosovo o čemu je govorio kosovski premijer Hašim Tači
"Zašto Tači ako je Kosovo nezavisno ne pokuša da ga učlani u UN?" upitao je.

Đurić je istakao da Kosovo ne može da postane članica UN, ali ni EU jer mu to pravo, kako je objasnio, osporava Lisabonski sporazum. Povodom očekivanja nekih da će EU tražiti od Srbije da prizna Kosovo pre ulaska u Uniju, Đurić je rekao da se od Srbije ne može tražiti da prizna Kosovo kada to ne čine ni sve članice EU.

"Ako postoje članice EU koje ne priznaju Kosovu kako onda taj uslov može da se postavlja Srbiji?" upitao je.
"Oni koji traže od Srbije da prizna nezavisnost Kosova zapravo ne žele da vide Srbiju u EU, jer danas ne postoji političar koji bi to mogao da zagovara i da dobije podršku građana Srbije," ukazao je on.
Prema njegovim rečima, za Srbiju je u predstojećem periodu veoma važna implementacija sporazuma o normalizaciji odnosa koji predviđa formiranje Mešovite komisije koja bi nadgledala primenu dogovorenog.

Ceo plan primene najverovatnije će se odvijati uz posredovanje Brisela, au tome će, kako je precizirao, biti ključni ljudi iz kabineta visoke predstavnice EU Ketrin Ešton.
On je ponovio da sporazum građanima Srbije na severu pruža sigurnost i zaštitu od dolaska trupa Kosova.
Na pitanje kako će to biti garantovano s obzirom da to nije precizirano u samom sporazumu on je rekao da će to garantovati generalni sekretar NATO.

"Generalni sekretar NATO daje pismene garancije za to da trupe Kosova ne mogu da ulaze na sever Kosova bez saglasnosti Kosovskih Srba", rekao je savetnik predsednika.
On je podsetio da nadležnosti prosvete, zdravstva, prostornog planiranja ostaju pod zaštitom naše zajednice na KIM, čime se, dodao je, stvaraju se preduslovi da srpska zajednica postane povezani etnički identitet.
Sporazum ne predviđa ni da se Prištini omogući članstvo u UN i drugim međunarodnim organizacijama, i Srbija to neće prihvatiti, ponovio je Đurić.

Osvrćući se na to kako će izgledati pravosudni sistem na severu Kosova, on je rekao da će to biti definisano tokom procesa implementacije ali da je sigurno da će sudije u sudovima na severu biti Srbi, a da predstoji dogovor o tome koje će pravo biti primenjivano i sličnim pitanjima.
"Mi te institucije nastavljamo da tretiramo kao institucije naše autonomne pokrajine. Da bi se uklonio paralelizam mi ćemo usvojiti ustavni zakon koji će to definisati."

Đurić je potvrdio da će se suditi po važećim Kosovskim zakonima, ali je rekao da to za Srbiju znači da će se suditi "zakonima koji važe u autonomnoj pokrajini."
Na pitanje da li će Srbi koji žele da rade u Mitrovici u policiji morati da budu državljani Kosova, Đurić je ocenio da je reč o kompleksnom pitanju koje će se resavati na "kreativan način," u procesu implementacije sporazuma.
"U vreme SFRJ imali smo više drzavljanstva -državljanstvo Jugoslavije i matične republike. To je ptianje koje mora da se rešava u procesu implementacije. Tu će doći do izražaja naša kreativnost," rekao je on.
Na pitanje da li sporazum treba izneti na referendum kao što traže neke opoazicione stranke, Đurić je rekao da je "referendum legitimno političko sredstvo kada se za tim javi politička potreba".