Istakavši da je Srbija učinila značajan korak prošle nedelje kada je, nakon trogodišnjih napora, postignut sporazum Beograda i Prištine, on je ocenio da to znači da "možemo dalje da gradimo bolju i mirnu budućnost kroz dijalog", ali i da treba dalje raditi na otklanjanju problema

BEOGRAD- Evropska unija ne nameće Srbiji strožije pristupne kriterijume nego drugima, već je samo obazrivija kad je reč o njihovom ispunjavanju, a Srbija proces pristupanja može i da ubrza ako izvuče pouke iz iskustava drugih zemalja, izjavio je šef Delegacije EU u Srbiji Vensan Dežer.

Otvarajući debatu "Razgovarajmo o Evropi", sa 500 srednjoškolaca iz osam gradova Srbije koja je održana u Beogradu, Dežer je podsetio da je Srbija jedina zemlja izvan EU u kojoj je izdat rokovnik za srednjoškolce na srpskom jeziku "Evropski dnevnik", sa ciljem da se oni upoznaju sa EU i integracionim procesom.

"Suočeni sa izazovima u globalizovanom svetu, što smo već i kao Evropa, to smo i jači. Zato i želimo nove članice i uvereni smo da čitav zapadni Balkan pripada Evropi", rekao je Dežer, navodeći da evropsko opredeljenje "nije sudbina, već izbor".

Istakavši da je Srbija učinila značajan korak prošle nedelje kada je, nakon trogodišnjih napora, postignut sporazum Beograda i Prištine, on je ocenio da to znači da "možemo dalje da gradimo bolju i mirnu budućnost kroz dijalog", ali i da treba dalje raditi na otklanjanju problema.

Dežer je izrazio optimizam i zadovoljsto posle tri i po godine koliko je proveo u Srbiji gde je, kako je naveo, prisustvovao brojnim pozitivnim promenama za koje je siguran da će imati uspešan ishod.

Odgovarajući na pitanja učenika, Dežer je rekao da EU ima iste pristupne kriterijume za sve zemlje koje žele da joj se pridruže, ali da njihovo ispunjavanje sada prati na intenzivniji način.

"Niko ne otežava život Srbiji, kao ni drugim zemljama, samo smo oprezniji nego ranije", objasnio je on, na pitanje zašto EU Srbiji postavlja strožije kriterijume nego drugima.

Konstatujući da je Srbija kasnije otpočela evropski put u poređenju sa, na primer, Bugarskom i Rumunijom, Dežer je ocenio da "Srbija sada ima sve prednosti da izvuče pouke iz iskustava, kako pozitivnih tako i negativnih, država prethodnica i ubrza proces".

Kao jednu od glavnih prednosti članstva u EU, on je naveo ekonomski razvoj, kroz priliv investicija, ali je upozorio da je za privlačenje investitora neophodna stabilnost.

"EU zagovara snažnu regionalnu politiku i postojanje vizije kod lokalnih vlasti o dugoročnom razvoju, naročito infrastrukture, jer je to važno da bi se stvorila dobra poslovna klima i dobio novac", kazao je on.

Prema Dežerovim rečima, pristupanje Srbije EU donelo bi i promene u oblasti obrazovanja, kroz unapređenje opreme, plana i programa, kao i kroz omogućavanje putovanja i pristupa univerzitetima širom Evrope za srpske studente.

On je pozvao učenike da uče strane jezike, smatrajući to vrlo korisnim za rad na velikom evropskom tržištu.

Kao jednu od koristi koju bi Srbiji donelo članstvo u EU, Dežer je naveo i bolji rad sudstva sa ubrzanjem procesa, bolji pristup državnoj upravi (u smislu lakšeg dolaženja do izvoda iz matičnih knjiga...), bolji kvalitet vode i hrane kroz veću brigu o životnoj sredini...

Dežer je ocenio da Srbija ima veliki potencijal u oblasti poljoprivrede i turizma, ali da većina infrastruktura nije dobro održavana i da je izazov privući investicije.

Na pitanje kako iskoreniti korupciju u Srbiji, Dežer je rekao da je to problem i drugih zemalja i da je veoma važno da policija i tužilaštvo bolje sarađuju kako bi se taj problem brže rešavao, upozorivši da će "tolerancija za korupciju bili nulta" i da "niko nije iznad zakona".

Na opasku jednog srednjoškolca da EU ne treba da "drži predavanja" i "ispira mozgove" u Srbiji nakon bombi iz 1999. godine i "otimanja Kosova", Dežer je odgovorio da "nije EU bila ta koja je uzela Kosovo Srbiji", već da to datira iz 1999. godine, kada EU nije bila uključena u dešavanja na ovim prostorima.

"Mi ne namećemo rešenja, mi smo doveli za isti sto dve strane da bi one same pronašle rešenje", kazao je Dežer, pitajući učenike šta oni smatraju dobrim rešenjem i da li možda misle da treba i dalje ratovati.

Upitan kakav je interes EU u Srbiji, on je odgovorio da EU ne želi da se ponovi ono što se dešavalo u prošlosti, kao što je raspad Jugoslavije i bombardovanje 1999. godine, već da obezbedi da u blizini njenih granica nema rizika od novih sukoba.

"EU u Srbiji ima interes stabilnosti, jer ako imamo stabilnost imamo i bolji ekonomski razvoj", što je u zajedničkom interesu, objasnio je on.

Dežer je ocenio da Srbija za EU ima i alternative, poput saradnje s Rusijom, ali da je, kako smatra, njeno mesto i budućnost u Evropi.

"Srbija bi mogla da postane deo Ruske Federacije ili autonomna provincija Kine, ali to nije realno, pre svega, zbog njenog geografskog položaja", ocenio je ambasador EU u Srbiji.

Ovu - treću debatu na temu EU, koja je održana u Domu omladine u Beogradu, organizovali su Delegacija EU u Srbiji i Informacioni centar EU, u sklopu projekta "Evropski dnevnik".

U debati su učestvovali učenici drugih razreda srednjih škola iz Valjeva, Leskovca, Čačka, Ruskog Krstura, Boljevca, Leskovca, Sjenice i Beograda.