Potpisivanjem briselskog dokumenta ojačali smo svoju poziciju u inostranstvu. Novi pokušaj skrivanja i odbacivanja završio bi se egzodusom, žrtvama, gubitkom i porazom

BEOGRAD - Sporazum je tek početak.
Najteži deo posla - implementacija briselskog dogovora - tek predstoji. Jedino tako ćemo zaštititi naše ljude i institucije, kaže u intervjuu za Kurir premijer Srbije Ivica Dačić.

♦ Govorite o implementaciji, a Srbi sa severa i dalje odbacuju sporazum.
- Nemamo mnogo vremena, jer postoje rokovi za donošenje odluke o datumu početka pregovora za EU. Referendum se ne može pripremati nekoliko meseci, a da pri tome ne radimo ništa na sprovođenju sporazuma. Referendum ne može biti pokriće da se sporazum ne realizuje.

Da li će državni vrh prihvatiti zahtev lidera Srba sa severa da oni odluče kako će glasiti referendumsko pitanje, ukoliko bude referenduma?
- To nije moguće. Time bismo bacili u vodu sve ono što smo do sada uradili. Referendumsko pitanje ne sme da bude zamka.

Kako bi, po vama, ono trebalo da glasi?
- Setite se devedesetih, kad je referendumsko pitanje bilo da li ćemo dozvoliti da tuđa čizma dođe na našu teritoriju. Svi smo izglasali da nećemo. Nekoliko meseci kasnije dođoše tuđe čizme i ostadoše. Pitanje može biti da li narod prihvata sporazum ili ne. Ne može pitanje da bude da li ste za to da Kosovo ostane u sastavu Srbije. To nije pitanje, to se podrazumeva.

Šta je Srbija dobila sporazumom iz Brisela?
- Ojačali smo svoju poziciju u inostranstvu. Novi pokušaj skrivanja završio bi se egzodusom, žrtvama, gubitkom i porazom. Ova vlada nije vodila pregovore od početka. Pošli smo od okvira koji su bili izuzetno nepovoljni za Srbiju. Državno rukovodstvo je pokušalo da prevaziđe takvu situaciju i napravi bajpas koji bi omogućio privremeno rešenje u kojem bi Srbija ostala u igri.

Da li se plašite da ćete u istoriji biti zapisani kao "izdajnik" ili, naprotiv, kao pobednik koji je Srbiji otvorio put ka Evropi posle decenija propadanja?
- Uvek će biti onih koji će verovati u nebesku, a ne zemaljsku Srbiju. Uvek će biti onih za koje ću biti izdajnik. Znam da smo uradili dobro za Srbiju i njen narod i uveren sam u to. Srbi s Kosova i dalje će biti u okviru ustavno-pravnog poretka, samo što će ta pomoć biti realizovana na drugi način. To je posledica poraza koji smo pretrpeli posle našeg ratnog sukoba s NATO.

Vaš pokojni predsednik stranke Slobodan Milošević je rekao da je to bila pobeda.
- Onaj ko nije živeo u realnosti nije ni mogao da vodi realnu politiku. Kad je počelo bombardovanje, prvih deset dana svi su bili na Trgu republike, u centru Beograda, i protestovali. A šta se desilo posle? Nikoga više nije bilo i svi su molili Boga da bombardovanje prestane, pa čak i po cenu da izgube celo Kosovo.

Zalagali ste se za podelu Kosova, ali ta tema nije na stolu. Možda je upravo sporazum početak koji ipak vodi ka nekoj vrsti podele u budućnosti?
- Važno je da Srbi imaju svoj entitet i identitet. Ostajem pri toj tezi jer smatram da je podela najlakše, najbolje i najprirodnije rešenje. Ne treba da odustanemo od te borbe i treba da se dogovorimo, pre svega s Rusijom i predsednikom Vladimirom Putinom. A ta borba ne može se voditi bez njihovog uticaja i dogovora s velikim zapadnim silama.

Vi ste u jednom trenutku izjavili da pregovori mogu da se vode i direktno. Šta to znači?
- Od početka smo se zalagali za direktne pregovore, još pre 20 godina. Albanci to nikad nisu hteli. Zato što su onda slabi. Njihova snaga ne proističe iz pravednosti njihovih zahteva, već iz podrške koju dobijaju od dela međunarodne zajednice.

Kakav je pregovarač bila visoka predstavnica za spoljnu politiku EU Ketrin Ešton?
- Zahvalio bih Keti Ešton. Pokazala je razumevanje za srpske zahteve. Pojasniću kako je sve išlo. Predsednik Nikolić, Vučić i ja definisali smo minimum zahteva koji su za nas prihvatljivi. Eštonova je to prihvatila. Kad je izbačena tačka 14, da Kosovo bude deo međunarodnih organizacija, nismo imali više manevarskog prostora da kažemo ne. To bi značilo da Srbija neće nikakav dogovor.

Kakve ste lične odnose izgradili sa Eštonovom?
- Stekla je poverenje u nas. Potpredsednik Vučić je učestvovao u razgovorima jer je to bilo važno za jačinu našeg stava. Da neko možda ne pomisli da može da licitira razlikama u našem državnom rukovodstvu. Veoma je značajno što smo bili jedinstveni.

Bacio sam Tačiju njegov zakon

♦ Pominje se novi sastanak u Briselu u sastavu Eštonova, Tači i vi?
- Da, ali još nismo dobili zvanični poziv.

♦ Da li ste imali neprijatnih situacija s Tačijem tokom svih rundi pregovora?
- Albanci su išli logikom da imaju svoje zakone i stavove i da ih ništa drugo ne interesuje. U jednom momentu rekao sam Tačiju: "Dobro, ako tebe ništa ne interesuje, evo ti tvoji zakoni, pa idi na sever Kosova da ih sprovedeš". I bacio sam mu neki njihov zakon koje je bio na stolu.

♦ Koja je bila Tačijeva reakcija?
- Vratio mi je zakon.

Slede razgovori o Crkvi, imovini

♦ Da li će biti neke svečane ceremonije potpisivanja sporazuma?
- Ovo nije konačni sporazum, već paraf na dokument. Slede razgovori o Crkvi, privatnoj i državnoj imovini, energetici, o povratku raseljenih lica, amnestiji. Očekuje nas rešavanje niza konkretnih i otvoreni problema.

Očekujemo investicije

♦ Sporazum smo završili, da li to znači da nam je datum osiguran?
- Kad sam pitao Ketrin Ešton za datum, ona je odgovorila da se to podrazumeva. Očekujem da ispuni svoje obećanje.

♦ Da li Srbija može očekivati velike investicije i investitore?
- Već u prvih nekoliko dana od parafiranja sporazuma javljali su nam se investitori, koji osećaju da je sada sigurnije za investiranje. U maju ću boraviti u SAD. Imam obećanje Hilari Klinton da će biti organizovana investitorska konferencija za informacione tehnologije. Imaću sastanke s čelnicima "Majkrosofta", "Epla", "Ciska", IBM, koji žele da razviju svoj biznis.