Premijer Srbije je razgovarao sa predsednkom Austrije Hajncom Fišerom i predsednikom Poljske Beonislavom Komorovskim, i tom prilikom je zajednički konstatovano da je veoma važno da te dve zemlje daju podoršku Srbiji na putu ka EU

MAUTHAUZEN - Predsednik Vlade Srbije Ivica Dačić dobio je u Mauthauzenu uveravanje sagovornika da Srbija treba da dobije datum za početak pregovora sa EU ukoliko se krene sa implementacijom brisleskog sporazuma Beograda i Prištine.

Dačić je izjavio novinarima da je razgovarao sa predsednicima Austrije i Poljske koji su, kako je rekao, bili veoma pozitivni kada je u pitanju podrška Srbiji na putu ka evropskim integracijama.

Premijer Srbije je, posle obeležavanja godišnjice oslobađanja nacističkog koncentracionog logora Mauthauzen, razgovarao sa predsednkom Austrije Hajncom Fišerom i predsednkom Poljske Beonislavom Komorovskim, i tom prilikom je zajednički konstatovano da je veoma važno da te dve zemlje daju podoršku Srbiji na putu ka EU.

"Iskoristio sam priliku da razgovaram sa predsednicima Austrije i Poljske o situaciji u kojoj se Srbija trenutno nalazi. U razgovoru sa poljskim i austrijskim predsednikom zajedno smo konstatovali da je veoma važno da Austrija i Poljska daju podršku Srbiji na putu ka evropskim integracijama“, rekao je Dačić novinarima.

Prema njegovim rečima šef poljske i austrijske države bili su veoma pozitivni.

Predsednik Fišer, kako je preneo Dačić, rekao je da su sami između sebe pričali o tome da treba podržati Srbiju.

„To isto mi je rekao i ministar inostranih poslova Austrije (Mihael Špindeleger) koji je kazao da je praktično na EU da, ukoliko se krene u impelemtaciju sporazuma, Srbija dobije obavezno datum za početak pregovora“, naglasio je Dačić.

On je ukazao da ovaj skup pruža priliku da razgovara i sa drugim zvaničnicima kao što je ministarka unutrašnjih poslova Austrije Johanom Mikl-Lajtner, koja je, kako je naveo, takođe, obećala podršku.

Dačić je objasnio da je ova poseta Mauthauzenu bitna i iz moralnih razloga jer veliki broj žrtava sa naših prostora počiva ovde.

On je ukazao da se procenjuje da je sa prostora bivše Jugoslavije u logoru bilo smešteno 12.000 ljudi, od kojih su većina bili Srbi, a polovina od toga je izgubila živote u logoru.

Takođe je podsetio da se u selu Mauthauzen nalazi Vojničko groblje na kojem počiva veliki broj naših ljudi koji su izgubili živote u Prvom svetskom ratu u zarobljeništvu, oko 8.000.

Dačić je dalje najavio da će posetu Austriji iskoristiti za razgovore sa kancelarom Vernerom Fajmanom i vicekancelarom, šefom diplomatije MihaeloM Špindelegerom, sa kojima se sastaje u ponedeljak.

Takođe, dodao je on, razgovaraće i sa liderima Socijaldemokratske partije, na kojoj će biti prisutan i šef socijaldemokratske frakcije u Evropskom parlamentu Hanes Svoboda.

Prema njegovim rečima glavna tema sastanaka biće kako da „idemo korak dalje, kako da dobijemo datum za otpočinjanje pregovora“, a druga dalje unapređenje odnosa na svim nivoima.

Dačić položio vence n spoemnik žrtvama logora smrti Mauthauzena

Premijer Srbije Ivica Dačić položio je vence na spomenik jugoslovenskim žrtvama u Memorijalnom centru Mauthauzen.

On je povodom 68 godina od oslobađanja nacističkog koncentracionog logora na teritoriji Austrije položio vence na spomenik jugoslovenskim žrtvama, među kojima je bilo najviše Srba.

Dačić, koji je prisustvovao svečanom otvaranju dve nove izložbe u Memorijalnom centru Mauthauzen, takođe je položio venac i na Vojničkom groblju iz Prvog svetskog rata u selu Mauthauzen.

Mauthauzen je bio najveći koncentracioni logor na teritoriji današnje Austrije, u kojem je bilo zatvoreno oko 200.000 ljudi. Gotovo polovina zatvorenika nije preživela mašineriju smrti.

Već u aprilu 1938, samo par dana nakon „anšlusa“ Austrije Trećem rajhnu, S S je započela pregovore o preuzimanju terena u Mauthauzenu. Prvi zatvorenici su u Mauthauzen dopremljeni 8 .avgusta iz logora Dahau.

U Mauthauzenu, i njegovih 40 sporednih logora, je od 8. avgusta 1938. godine do 5. maja 1945, kada su logor oslobodili vojnici 3. Američke armije, bilo zatočeno preko 200.000 ljudi iz više od 30 evropskih i vanevropskih zemalja.

Oko 120.000 ljudi nije preživelo strahote ovog koncentracionog logora, koji je bio obeležen stepenom tri, najgorom kategorijom logora Trećeg rajha, koji je značio uništenje zatočenika.

Do 1943. Mauthauzen je bio logor za „uništavanje“ u kojem su vladali neljudski teški uslovi.

Od 1941. gasna komora bila je deo mašinerije smrti, a leševi su spaljivani u posebnim krematorijumima, nakon što su žrtvama oduzeti svi vrednosti predmeti, pa čak i vađeni zlatni zubi.

Među zatočenicima je bilo oko 7.000 Srba, a više od polovine nije dočekalo oslobođenje logora.

Prvi srpski logoraši stigli su u Mauthauzen oktobra 1940. To su bila četvorica španskih interbrigadista koji su došli sa grupom od 40 boraca republikanske armije iz španskog građanskog rata. Druga veća skupina iz Srbije upućena je u Mauthauzen oktobra 1942. godine, a poslednja je stigla početkom novemra 1944. godine.

Pored ta dva, bilo je još 18 transporta iz nacističkih logora u okupiranoj Srbiji.

Polaganju venca na spomenik jugoslovenskim žrtvama u Memorijalnom cnetru prisustvovao je i nekadašnji zatočenik Mauthauzena Ljubomir Zečević (88).

On je rekao novinarima da je u logor Mauthauzen dopremljen 5. novembra 1943. godine, gde je proveo pet dana u karantinu, pre nego što je prebačen u jedan od ukupno 48 spoljnih logora Mauthauzena.

Zečević, koji je nosio broj 38.657, kaže da danas ovo doživljava mnogo mirnije nego 50-tih godina, kada su sećanja bila neuporedivo svežija. Sećanja na to vreme ga, ipak, potresu, jer mnogih prijatelja više nema.

Istovremeno je izrazio nadu da će dočekati 2015. Kada se proslavlja 70 godina od oslobođenja logora Mauthauzen, i da planira da u to vreme pripremi publikaciju o Srbima u koncentracionom logoru Mauthauzen.