Dodik: Srpska očekuje podršku Srbije, sviđalo joj se to ili ne

Ne izazivam nikoga, ne, to je jasan stav. Srbija ne može da preuzme ulogu definisanja odnosa u BiH, jer je značajno zakasnila i nije se afirmisala kao takva. Od Srbije se očekuje da u regionalnom smislu podrži stavove RS i ništa više, kazao je predsednik RS

"Ne izazivam nikoga, ne, to je jasan stav. Srbija ne može da preuzme ulogu definisanja odnosa u BiH, jer je značajno zakasnila i nije se afirmisala kao takva. Od Srbije se očekuje da u regionalnom smislu podrži stavove RS i ništa više", rekao je Dodik na konferenciji "Republika Srbija i Republika Srpska - stari i novi politički izazovi", održanom u institutu za Međunarodnu politiku i privredu. Organizatori konferencije su Fakultet političkih nauka iz Banjaluke, Institut za međunarodnu politiku i privredu iz Beograda i Predstavništvo Republike Srpske u Beogradu.

"Ako to bez oklevanja čini Turska, čak učestvuje u kreiranju tih stavova, onda u najmanju ruku ne očekujemo jednu stvar, a to je da za organe Srbije i njene političare jedna od tema evropskih integracija Srbije bude RS. Ne, odbićemo, ne prihvatamo, ali smatramo da je normalno da državni organi Srbije podrže politike definisane u RS", rekao je Dodik.

Dodik je istakao da RS prati politiku Srbije i njenu odluku o Kosovu, sviđalo se to nekome u RS ili ne.

"BiH je jedina regionalna zemlja koja nije priznala Kosovo isključivo zbog stava RS, a nema nijednog političara Bošnjaka i Hrvata koji ne bi priznao Kosovo. Ako ikada Srbija prizna Kosovo, teško ćemo ga mi priznati", rekao je Dodik.

Dodik je rekao da RS, zbog veoma pragmatičnih razloga, posmatra način na koji je Kosovo proglasilo nezavisnost, i ponovio da ne vidi mogućnost da BiH opstane kao država.

"Nastavićemo da radimo sa Srbijom, želimo jaku Srbiju, jer je samo jaka i regionalno moćna Srbija i nama garancija, ali bi političari u RS, zbog iskustva iz prošlosti, poput sankcija koje nam je uvela Srbija dok je besneo rat, trebalo da imaju u vidu mogućnost da Srbija zbog svojih unutrašnjih razloga ode više nego što smo očekivali", objasnio je Dodik.

Dodik je istakao da Sporazum o specijalnim vezama Srbije i RS nije dovoljno afirmisan, iako je "odlična podloga za sve". "Zašto Srbi nemaju pravo na dve države, a Albanci imaju", upitao je Dodik.

On je naveo da je Srbija institucionalno zanemarila činjenicu da je potpisnica i garant Dejtonskog sporazuma i kao takva je eliminisana iz ključne institucije, Saveta za sprovođenje mira u BiH, što je značajan manjak regionalnog autoriteta Srbije.

"Srbija je isključena, a Turska je članica tog saveta i bez njenog konsenzualnog stava nemoguće je doneti bilo koju valjanu odluku saveta. Arapski faktor i Turska stali su iza političkih zahteva Bošnjaka da BiH ojača", rekao je Dodik.

Dodik je naveo da je nemoguće da se Srbija odrekla tako jake poluge da bude regionalni faktor kao potpisnica Dejtonskog sporazuma, i da se odriče, samosvesno i pod pritiscima, te važne regionalne uloge. "Loše je što je međunarodna zajednica uspela da odmakne Srbiju od značajnije uloge u sprovođenju Dejtonskog sporazuma. Značajnija je uloga Hrvatske od Srbije u implementaciji Dejtonskog sporazuma", rekao je Dodik.

Dodik je naveo da je Beograd bez ikakvog razloga reafirmisao predratnu ulogu Sarajeva, koja je danas veoma različita.

"Beograd daje daleko veći značaj Sarajevu na kulturnom i svakom drugom smislu nego Banjaluci, a to je deo procesa otuđivanja. Po poslednjem istraživanju Helsinškog komiteta, koji kontroliše Bošnjak Srđan Dizdarević, u federalnom Sarajevu živi 96 muslimana Bošnjaka", rekao je Dodik.

Predsednik RS je naveo da se istovremeno "neoliberalni i navodno slobodni Beograd, a zapravo frustrirani Beograd, utrkuje da dokaže da Sarajevo nije to i da nije promenilo svoj duh i da je opšteprihvaćeni kulturni regionalni centar, što nije tačno.

"Tamo se kultura koristi da bi se dokazalo da su Srbi i Srbija izvršili agresiju. Tamo nema nijednog federalnog političara koji neće reći da je Srbija izvršila agresiju. Kako je moguće da Srbiji to ne smeta? Da li prihvatamo priču o agresiji? Kako je onda moguće da u Mrkonjić Gradu budu elitne vojne jedinice hrvatske vojske do 1995. godine. Šta je to? A 4.500 mudžahedina koji su se obračunavali sa Srbima", upitao je Dodik.