Dokumentovano
DODIKOV RATNI PUT: Preprodavao naftu u RS preko Temišvara!
Dodik i dalje odlučno odbacuje sve tvrdnje da se u ratu bavio švercom i da je bio blizak režimu Slobodana Miloševića
BIJELJINA - Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik učestvovao je u preprodaji naftnih derivata za vreme rata u BiH, objavio je portal rtvbn.com!
- Nisu retki slučajevi poslednjih godina da Milorad Dodik ustvrdi da je bio pripadnik Vojske Republike Srpske, te da je dao svoj puni doprinos stvaranju RS i na taj način. Pri tom Dodik odlučno odbacuje sve tvrdnje da se u ratu bavio švercom i da je bio blizak režimu Slobodana Miloševića i njegovim ključnim ljudima, kao što je Mihalj Kertes, nekadašnji svemoćni šef Carina bivše SRJ - navodi se u izveštaju portala BN Televizije.
Međutim, ugovori o uvozu nafte potpuno demantuju ove Dodikove tvrdnje i svedoče da se on itekako bavio spekulacijama sa gorivom, navodi se. Štaviše, Dodik je imao firmu u Temišvaru u Rumuniji (kao i većina srpskih „boraca"), preko koje je uvezao hiljade tona nafte (dizel D2) u RS, SRJ i nekadašnju Republiku Srpsku Krajinu. Potvrđuje to i ugovor, potpisan 23.03.1994. godine između firme „Signus" Sofija (Bugarska), kao prodavca nafte, i firme „Vrbas" iz Temišvara (Rumunija), koju zastupa Milorad Dodik, kupac derivata.
Predmet ugovora je 12 000 tona D2 dizela, a cena prava sitnica - 4.800.000 dolara, odnosno 400 dolara po toni. Dodik je sa Bugarima dogovorio da se nafta plati u dolarima i to preko banke, što je i učinjeno. Ugovor je potpisao Dodik. Ugovor ima i dva Aneksa, a jednim od njih se precizira da je mesto isporuke Luka Bar, tadašnja SRJ, a drugi se odnosi na bankovni račun prodavca. Aneksi su potpisano 29.03.1994. i 23.04.1994. godine.
Nakon potpisivanja aneksa, Komercijalna banka iz Beograda obaveštava Sofija banku i firmu „Signus" iz Bugarske (27.04.1994. godine) da je Dodikova firma „Vrbas" - „kvalitetna i da je u postupku izdavanje garancije za posao".
Tada je na čelu Komercijalne banke bio Ljubomir Mihajlović, Miloševićeva desna ruka za finansije.
Garancija je izdata, što potvrđuju dokumenti koji se odnose na plaćanje provizije od 2 odsto, a 28.04.1994. godine nafta je krenula za luku Bar. Nafta je bila ruska. Kada je stigla na ove prostore, njena cena je bila 4 DEM (tadašnje nemačke marke) po litri. Jednostavnom računskom operacijom dođe se do rezultata koji kaže da je Dodik na ovom kontingentu tada zaradio nekoliko desetina miliona maraka. Nemoguće je precizno utvrditi zaradu, jer je jedan deo nafte prodat na teritoriji tadašnje SRJ, gde je njena cena bila niža nego u ratnim područjima RS i nekadašnje RSK.
Naravno, nije on jedini bio u ovom poslu, postojao je čitav lanac, ali ovi dokumenti svedoče da Dodik ne govori istinu o svom ratnom angažmanu. Uz to, poslove ovolike vrednosti nije mogao raditi bez podrške režima Slobodana Miloševića, odnosno bez odobrenja Mihalja Kertesa. Treba znati da je Dodik u to vrijeme bio veoma blizak i sa Borislavom Mikelićem, premijerom sada nepostojeće RSK.
Naravno, Dodik je svu ovu naftu uvezao i rasprodao zbog patriotizma.
- Nisu retki slučajevi poslednjih godina da Milorad Dodik ustvrdi da je bio pripadnik Vojske Republike Srpske, te da je dao svoj puni doprinos stvaranju RS i na taj način. Pri tom Dodik odlučno odbacuje sve tvrdnje da se u ratu bavio švercom i da je bio blizak režimu Slobodana Miloševića i njegovim ključnim ljudima, kao što je Mihalj Kertes, nekadašnji svemoćni šef Carina bivše SRJ - navodi se u izveštaju portala BN Televizije.
Međutim, ugovori o uvozu nafte potpuno demantuju ove Dodikove tvrdnje i svedoče da se on itekako bavio spekulacijama sa gorivom, navodi se. Štaviše, Dodik je imao firmu u Temišvaru u Rumuniji (kao i većina srpskih „boraca"), preko koje je uvezao hiljade tona nafte (dizel D2) u RS, SRJ i nekadašnju Republiku Srpsku Krajinu. Potvrđuje to i ugovor, potpisan 23.03.1994. godine između firme „Signus" Sofija (Bugarska), kao prodavca nafte, i firme „Vrbas" iz Temišvara (Rumunija), koju zastupa Milorad Dodik, kupac derivata.
Predmet ugovora je 12 000 tona D2 dizela, a cena prava sitnica - 4.800.000 dolara, odnosno 400 dolara po toni. Dodik je sa Bugarima dogovorio da se nafta plati u dolarima i to preko banke, što je i učinjeno. Ugovor je potpisao Dodik. Ugovor ima i dva Aneksa, a jednim od njih se precizira da je mesto isporuke Luka Bar, tadašnja SRJ, a drugi se odnosi na bankovni račun prodavca. Aneksi su potpisano 29.03.1994. i 23.04.1994. godine.
Nakon potpisivanja aneksa, Komercijalna banka iz Beograda obaveštava Sofija banku i firmu „Signus" iz Bugarske (27.04.1994. godine) da je Dodikova firma „Vrbas" - „kvalitetna i da je u postupku izdavanje garancije za posao".
Tada je na čelu Komercijalne banke bio Ljubomir Mihajlović, Miloševićeva desna ruka za finansije.
Garancija je izdata, što potvrđuju dokumenti koji se odnose na plaćanje provizije od 2 odsto, a 28.04.1994. godine nafta je krenula za luku Bar. Nafta je bila ruska. Kada je stigla na ove prostore, njena cena je bila 4 DEM (tadašnje nemačke marke) po litri. Jednostavnom računskom operacijom dođe se do rezultata koji kaže da je Dodik na ovom kontingentu tada zaradio nekoliko desetina miliona maraka. Nemoguće je precizno utvrditi zaradu, jer je jedan deo nafte prodat na teritoriji tadašnje SRJ, gde je njena cena bila niža nego u ratnim područjima RS i nekadašnje RSK.
Naravno, nije on jedini bio u ovom poslu, postojao je čitav lanac, ali ovi dokumenti svedoče da Dodik ne govori istinu o svom ratnom angažmanu. Uz to, poslove ovolike vrednosti nije mogao raditi bez podrške režima Slobodana Miloševića, odnosno bez odobrenja Mihalja Kertesa. Treba znati da je Dodik u to vrijeme bio veoma blizak i sa Borislavom Mikelićem, premijerom sada nepostojeće RSK.
Naravno, Dodik je svu ovu naftu uvezao i rasprodao zbog patriotizma.
"S PREDSTAVNICIMA KOMPANIJE ZIĐIN O DALJOJ SARADNJI" Vučić posle sastanka: Posebno smo se osvrnuli na ekonomski značaj projekata i otvaranje novih radnih mesta