Doris Pak, izveštač EP za BiH podnela je predlog rezolucije tražeći da se Bosna suspenduje iz članstva Saveta Evrope, da joj se ukine finansijska podška iz IPA fondova EU, kao i da se "zamrzne" prelazni deo sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju

STRAZBUR - Evropski parlament je danas, u Strazburu, tesnom većinom odbacio "kaznene mere" protiv Bosne i Hercegovine, koje su zatražene zbog toga što njene političke vođe u BiH ne sprovode evropske reforme i dogovore o promeni državnih struktura.

Podržana od više poslanika u dvodnevnoj raspravi, takav zahtev je istakla nemačka poslanica Doris Pak, izveštač EP za BiH, koja je podnela predlog rezolucije o Bosni. Ona je zatražila da se Bosna suspenduje iz članstva Saveta Evrope, da joj se ukine finansijska podška iz IPA fondova EU, kao i da se "zamrzne" prelazni deo sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju.

Više britanskih i drugih poslanika su, štaviše, bili mišljenja da Bosni nikako ne treba dati status kandidata za članstvo u EU, jer bi to bila, kako su to rekli, samo još jedna od "siromašnih zemalja s opštom korupcijom" koja bi zakucala na vrata Unije.

Protivnici kažnjavanja Bosne su upozorili da takve mere odmazde uopšte ne bi pogodile politička vođstva, već najviše same građane BiH, koji u ogromnoj većini žele evropske reforme i članstvo u EU.

U glasanju o rezoluciji je danas ipak preovladao stav da se moraju zadržati osnovni stavovi iz rezolucije, kojom se "izražava zabrinutost zbog toga što politička elita te zemlje nema zajedničko viđenje rukovođenja, što BiH stavlja u opasnost da i dalje zaostaje za ostalim zemljama u regionu".

Rezolucijom se traži da se uspostave "funkcionalne državne ustanove" kako bi se omogućile reforme i sprovođenje postupka pridruživanja BiH Evropskoj uniji. U raspravi je ocenjeno da je Bosna "podeljena država i društvo", da vlada opšta korupcija, ekonomska situacija je katastrofalna, nema slobode medija, a političari i dalje pribegavaju "zapaljivoj retorici sukobljavanja".

Ukazano je na potrebu "novih ljudi i novih savršenijih ustavnih struktura", a čulo se i mišljenje da je možda pogrešno što se insistira na održanju multinacionalne države, ako su u njoj nezadovoljni Hrvati, a Srbi ne žele da u njoj žive, pa je možda bolje razmisliti i o samoopredeljenju.

Evropski komesar Štefan File je u izlaganju naglasio da Bosna očigledno nazaduje u regionu, rekavši da je, kako sad stvari stoje, Bosni i Hercegovini bilo potrebno ravno 17 godina da dođe na prag Unije. File je naglasio da je Dejtonski sporazum bio presudan za mir u zemlji, a da sad treba preći na "okvir proširivanja" jer to znači promene ka evropskoj integraciji.

Imon Gilmor, šef diplomatije Irske, predsedavajućeg EU, pre par dana je izjavio da je "kucnuo čas da se preispita sveukupan pristup Evropske unije Bosni i Hercegovini".