Skupština usvojila set poreskih zakona

BEOGRAD - Usvajanjem seta poreskih zakona poslanici republičkog parlamenta završili su danas redovno prolećno zasedanje.

Prolećno zasedanje završeno je svečano intoniranjem himne “Bože pravde” i raspoređivanjem Garde Vojske Srbije ispred Doma Narodne skupštine.

Parlamentarci su danas usvojili izmene šest poreskih zakona, a reč je o izmenama o porezima na imovinu, o porezu na dobit pravnih lica, o poreskom postupku i poreskoj administraciji, o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, o porezu na dohodak gradana i o akcizama.

Izmene tih zakona, kako očekuje ministar finansija i privrede Mlađan Dinkić trebalo bi da budu početak novog talasa konsolidacije, kao i da dovedu do smanjenja deficita, iako one same po sebi neće biti dovoljne.

Očekuje se i da će privreda tim zakonskim rešenjima biti rasterećena za četiri milijarde dinara.

Set izmena poreskih zakona donosi novine u oporezivanju zarada i imovine, naplati doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje, poreske olakšice za ulaganje u razvoj, prelazak na elektronsko podnošenje poreskih prijava u 2014. godini, i obavezu plaćanja akcize na biogoriva i biotečnosti.

Izmenama Zakona o porezu na dohodak građana predviđa se smanjenje stope poreza na zarade sa 12 na 10 odsto, uz povećanje neoporezivog iznosa sa 8.776 dinara na 11.000 dinara mesečno.

Istovremeno, izmenama Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje povećava se stopa doprinosa za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje sa 22 na 24 odsto.
Očekuje se da bi te promene trebalo da smanje troškove privrede na godišnjem nivou za oko 1,7 milijardi dinara.Takođe, prema računici predlagača zakona, od povećanja stope doprinosa za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje prihodi Fonda PIO će se uvećati između 25 i 27 milijardi dinara godišnje.

Izmenama Zakona o porezu na dohodak građana uvodi se i koncept lične zarade preduzetnika, koji će sami određivati koji deo njihovog neto prihoda predstavlja zaradu, a koji dobit (koja se oporezuje po stopi od 10 odsto).
Zakonske izmene predviđaju i smanjenje efektivne poreske stope na prihode od izdavanja sopstevih nepokretnosti sa 16 na 15 odsto, kao i širenje kruga poreskih obveznika kojima se poreska obaveza utvrđuje samooporezivanjem.

Iako je prvobitno bilo predviđeno ukidanje paušalnog oporezivanja za advokate, lekare i stomatologe, Skupština Srbije je usvojila amandman SNS kojim se paušal za te delatnosti ipak ne ukida.

Međutim, paušalno oporezivanje preduzetnicima koji obavljaju računovodstvene, knjigovodstvene, revizorske, kao i poslove poreskog savetovanja, reklamiranja i istraživanja tržišta se ukida i oni ulaze u sistem PDV.

Izmenama Zakona o porezu na dobit pravnih lica povećava se obim poreskih olakšica za ulaganje u razvoj, kao i priznavanje rashoda u poreskom bilansu obveznika za zdravstvene, naučne, humanitarne, verske i sportske namene, kao i davanja ustanovama socijalne zaštite, sa dosadašnjih 3,5 na pet odsto.

Cilj izmena Zakona o porezima na imovinu je, prema navodima predlagača, integrisanje naknade za korišćenje građevinskog zemljišta, koja se ukida 1. januara 2014. godine, u porez na imovinu, čiju će vrednost za poreske svrhe procenjivati lokalne samouprave.

Odlučeno je i da ostaje amortizacija na stare kuće i stanove tako da će umesto dosadašnjih 0,8 odsto ubuduće biti od nula do jedna odsto, a kolika će biti amortizacija odlučivaće lokalne samouprave.

Iako je prvobitnim predlogom bilo predviđeno da se oporezuje i zemljište površine do 10, amandmanom je od oporezivanja ipak izuzeto zemljište do te površine.

Ključna izmena u Zakonu o poreskom postupku i poreskoj administarciji je prelazak na elektronsko podnošenje poreskih prijava u idućoj godini, a procenjuje se da bi to donelo smanjenje administrativnih troškova za više od 1,5 milijardi dinara.

Kada je reč o izmenama Zakona o akcizama, predviđeno je uvođenje obaveze plaćanja akcize na biogoriva i biotečnosti.
Poslanici su potvrdili nekoliko međudržavnih sporazuma, među kojima je i sporazum Vlade Srbije i Vlade Rusije o odobrenju državnog finansijskog kredita srpskoj vladi u iznosu od 500 miliona američkih dolara.