Članstvo Srbije u EU, makar i kao daleka budućnost, ima jaču snagu i od izolacije i od okretanja sebi i od okretanja zemlje istoku

BEOGRAD - Potpredsednica vlade za evropske integracije Suzana Grubješić izjavila je danas da do 2020. godine najverovatnije neće biti prijema novih članica u EU, ali da članstvo Srbije u EU, makar i kao daleka budućnost, ima jaču snagu i od izolacije i od okretanja sebi i od okretanja zemlje istoku.

Grubješićeva je poručila da je Srbija zaslužila datum za početak pregovora o članstvu, da je na korak od ispunjenja tog cilja i da s pravom očekuje pozitivnu odluku Evropskog saveta.

Ona je poručila i da je Srbija spremna da ispuni sve obaveze preuzete postizanjem sporazuma i implementacionom planom.

"Srbija je zaslužila da otpočne pregovore, ali pre svega su to zaslužili njeni građani koji 12 godina u kontinuitetu podržavaju stanke koje vode proevropsku politiku", rekla je Grubješić na skupu "Srbija i Evropska unija - nova prilika?" u hotelu Metropol.

Potpredsednica vlade je najavila i da će do kraja meseca biti usvojena Strategija reforme pravosduja, kao i Strategija za borbu protiv korupcije sa akcionim planovima za njihovo sprovođenje.

"U administrativno-tehničkom smislu, Srbija je spremna da pregovore o pristupanju započne sutra", navela je Grubješić.
Ona je rekla i da ako Srbija dobije datum 28. juna to ne znači da će pregovori početi odmah 1. jula, ali da svaki dodatni uslovi i odugovlačenje ne doprinose "momentumu u Srbiji".

Prema njenim rečima, niko u ovom trenutku ne može da zna koliko će trajati pregovori Srbije ili šta će se u tom periodu dešavati sa EU, ali se može očekivati da ona izađe iz krize i da se taj pozitivni efekat prelije i na zemlje koje su u procesu priključenja.


Grubješića je rekla i da bez obzira na zamor u proširenju EU, Srbija treba da sprovodi unutrašnje reforme među kojima su uspostavljanje vladavine prava, kao nezavisan efikasan pravosudni sistem bez koga nema napretka ni na ekonomskom planu.

Ona je dodala da na proces proširenja utiče i ekonomska kriza, kriza u evrozoni, da ni sledeća predsedavajuća članica EU - Grčka nije na listu prioriteta stavila proširenje EU, kao i da je podrška javnosti tom procesu u zemljama članicama malog procenta, a u Nemačkoj i Francusakoj tek oko 20 odsto.

"Nakon prijema Hrvatske, najverovatnije do 2020. godine neće biti prijema novih članica, što nije motivišuće. Ali, članstvo u EU, makar i kao daleka budućnost ima jaču snagu i od izolacije i od okretanja sebi ili okretanja zemlje istoku", kazala je ona.

Grubješića je navela da i u samoj Srbiji opada podrška priključenju, a trenutno je oko 48 odsto.
Istovremeno, međutim, naglasila je ona, raste podrška sprovođenju reformi i ona sada iznosi 65 odsto.
"Brisel i MMF treba da prestanu da budu dežurni krivci za sve naše greške. Reforme moraju da se sprovode bez obzira na napredovanje na evropskom putu", kazala je Grubješić.

Potpredsednica vlade za evrointegracije je podsetila i da je EU i dalje najveći spoljnotrgovnski partner Srbije, koji je od 2000. godine investirao 80 odsto od ukupnih 15 milijardi investicija, a da ekonomija zemlje i dalje zavisi od kretanja u evrozoni.