Problem je što 300.000 ljudi u proizvodnji izdržava oko četiri miliona ljudi u Srbiji, i moraće da bude otpuštanja u 2014. godini u državnoj administraciji, naveo je koordinator Ekonomskog saveta SNS

BEOGRAD - Koordinator Ekonomskog saveta SNS Milenko Dželetović izjavio je da je svaki ministar dobio zadatak da iskoristi diskreciono pravo kako bi se u budžetu napravile uštede koje ukupno treba da iznose oko 30 milijardi dinara, ili će, u suprotnom, doći do rekonstrukcije vlade.

Oni koji se ne budu pridržavali te odluke vlade, moraće da izađu iz vlade i najavljena rekonstrukcija vlade nije prazna priča, "jer će ta rekonstrukcijna isfiltrirati one koju su spremni na bolne rezove i one koji na to nisu spremni", naglasio je Dželetović.

On je precizirao da će se uštede najamanje odnositi na investicije, pri čemu će morati da se smanje troškovi koji neće imati nikakve implikacije na makroekonomsku stabilnost zemlje, objasnio je Dželetović.

"Efekti mera vlade, čije se donošenje očekuje krajem nedelje, pokazaće se za već za mesec dana i tada će se videti da li je ova vlada, odlučna, nepopustljiva i da li ima kredibilitet ili ne", rekao je Dželetović. Ukoliko te mere ne budu dale rezultate, onda će se ići na nove izbore, jer ovakvo stanje je neodrživo na duži rok, smatra on.

Dželetović je podsetio na reči lidera naprednjaka Aleksandra Vučića, da ako cena sprovođenja nepopularnih mera budu izbori, onda će SNS ići na izbore spremna da plati cenu, a to je eventualni gubitak popularnosti kod javnog mnjenja u zemlji - čak za 10, pa i do 15 odsto.

"Problem je što 300.000 ljudi u proizvodnji izdržava oko četiri miliona ljudi u Srbiji, i moraće da bude otpuštanja u 2014. godini u državnoj administraciji, jer naša zemlja ne može više da izdrži sa ovolikim nivoom zaduženosti, niskom produktivnošću i niskom konkurentnošću", kazao je on.

"Srbija ne može ni na srednji, a kamoli duži rok da izdrži ovako glomazan državni aparat", upozorio Dželetović i dodao da u nekim ministarstvima nedostaje stručnih kadrova, dok u nekim državnim agencijama ima dosta zaposlenih koji su neiskorišćeni, a primaju plate koje su u proseku i do 30 odsto veće od onih u realnom sektoru.

Dželetović je kao ilustrativan primer naveo podatak da je u prethodnih nekoliko godina dato oko pet milijardi evra za subvencije, a da ne postoje povratne informacije o njihovim makroekonomskim efektima.