Stvari su se promenile od 1999. i danas smatram da svi narodi u regionu vide NATO kao nepristrasnog jemca mira i stabilnosti, naveo je Generalni sekretar NATO

BRISEL - U Srbiji može postojati izvesna surevnjivost prema NATO zbog zbivanja u prošlosti, izjavio je Generalni sekretar NATO Anders Fog Rasmusen, ali je naglasio da je uveren da je budućnost Srbije u strukturama Evropske unije i NATO.

"Srbija je ključni igrač u regionu", rekao je Rasmusen, a posebno je ukazao i na važnost sporazuma Beograd-Priština za ceo region. Rasmusen je istakao da bi "snažnije veze kako s Evropskom unijom, tako i s NATO" stvorile nove mogućnosti za narod Srbije i dodao da je to "najveća strategijska perspektiva" koju on vidi.

"Otud, s mog stanovišta, ja bih najviše voleo da se ojačaju odnosi između Srbije i NATO u idućim godinama", stavio je do znanja čelnik Atlantskog saveza.

Rasmusen je izložio svoje viđenje budućnosti Srbije.

"Dopustite da budem sasvim iskren - ja znam da iz istorijskih razloga može postojati određena surevnjivost prema NATO. A to je nekako i razumljivo. Ali stvari su se promenile od 1999. i danas smatram da svi narodi u regionu vide NATO kao nepristrasnog jemca mira i stabilnosti".

"Mi smo tome privrženi i ja to podvlačim jer sam uveren da, kad govorimo o budućnosti Srbije, njena budućnost jeste u sklopu evro-atlantskog ustrojstva", dodao je.

Generalni sekretar NATO rekao je da je nedavno posetio Pećku patrijaršiju gde je razgovarao s više verskih velikodostojnika koji su zatražili da "NATO nastavi da i dalje bdije nad bezbednošću njihovih manastira i kulturnih objekata".

"Mi smo im to uveravanje pružili, došlo je do pomaka u razvoju stvari i verujemo da je kosovska policija sposobna da zaštiti te verske objekte", istakao je čelnik zapadne vojne alijanse. On je međutim dodao da će NATO biti tamo da pomogne, da pruži podršku kako bi se osiguralo da će verski i kulturni objekti i mesta biti zaštićeni.

Na pitanje da li smatra da sporazum o normalizaciji odnosa Srbije i Kosova ima upliva na stabilizaciju celog regiona, generalni sekretar NATO je rekao da je njegova celovita ocena da je došlo do opšteg napretka na celom Zapadnom Balkanu, a da je Sporazum Beograd-Priština bio od najveće važnosti.

Rasmusen je odao priznanja političkim vođima u Beogradu za njihovu "političku odlučnost da se nađe rešenje koje otvara put za pokretanje pregovora o članstvu Evropske unije sa Srbijom".

"Ja zaista mislim da je u interesu naroda u Srbiji da se približi Evropskoj uniji i sagleda niz novih prilika za napredak. A to pomaže stabilnosti, bezbednosti regiona i otud imam veoma povoljnu ocenu tog razvoja", naveo je Rasmusen.

Na pitanje kako će NATO i Kfor pomoći primeni dogovora o normalizaciji odnosa Srbije i Kosova, Rasmusen je uzvratio da "smatra da je za obe strane u političkom sporazumu Beograd-Priština bilo bitno da ih NATO i Kfor uvere da će ostati na Kosovu i zajamčiti bezbedne uslove za potpunu primenu tog sporazuma". "Zato je NATO takođe odigrao ulogu u zaključivanju sporazuma i premijeri Ivica Dačić i Hašim Tači su došli u sedište NATO da dobiju takva uveravanja, što su i dobili. Ostaćemo tamo da obezbedimo zaštitu i sigurnost za sve ljude na Kosovu i zajamčimo slobodu kretanja, u skladu s mandatom UN", dodao je.

To je, kako je istakao generalni sekretar NATO, svakako važno za primenu političkog sporazuma Beograd-Priština, jer će biti od koristi i za ljude na severnom delu Kosova, budući da politički sporazum obuhvata i ekonomske podsticaje, uz oživljvanje ekonomskog rasta, otvaranje radnih mesta, a ujedno će se zaštititi kultura i kulturna baština u tom delu Kosova".

Na pitanje da li će normalizacija odnosa Beograda i Prištine uticati na to da NATO smanji trupe na Kosovu, čelnik Atlantskog saveza je naveo da je procena da je tokom razdoblja primene sporazuma Srbije i Kosova važno da NATO ostane na Kosovu s nesmanjenim brojem trupa.

"Naravno da ćemo još procenjivati bezbednosne prilike, ali u ovom trenutku nemamo planova da smanjujemo trupe Kfora", rekao je Rasmusen.

"Naše viđenje je da se u potpunosti primeni mandat UN da bi se zajamčila zaštita i bezbednost i da se obezbedi sloboda kretanja... Mi ćemo stalno procenjivati bezbednosnu situaciju i sve odluke će se donositi na toj osnovi... Mi nećemo preuranjeno smanjivati trupe ako je naša ocena da bi dalje smanjivanje snaga naudilo bezbednosti, i održaćemo sadašnji nivo", dodao je.

Zamoljen da kaže da li bi NATO u nekom vidu ostao na Kosovu u nekoj dugoročnoj perspektivi, ako bi došlo do temeljitog sređivanja odnosa Beograda i Prištine, Rasmusen je rekao da u nekoj dugoročnoj perspektivi namera NATO jeste da smanji trupe i da ne veruje da iko može da zamisli da trupe tamo stalno ostanu. "Jednog dana ćemo svakako morati da okončamu tu našu misiju, ali zasad je važno da se usredsredimo na primenu političkog sporazuma Beograd-Priština i normalizaciju prilika tamo", rekao je. Jer, kako je ukazao, "ja shvatam da i Beograd i Priština smatraju NATO nepristrasnim jemcem mira i stabilnosti i mi ćemo odgovoriti na takva očekivanja".

Rasmusen je pozdravio najave da će Vojska Srbije poslati jednog oficira za vezu u Južnu komandu NATO u Napulju. "U sklopu NATO programa Partnerstvo za mir, čiji je član i Srbija, postoji mogućnost da se uspostavi takav odnos za vezu. Na Srbiji je da odluči kako želi da razvija odnose s NATO, ali ja pozdravljam sve korake koji mogu ojačati veze Srbije i Atlantskog saveza", odgovorio je Rasmusen.

Prema rečima generalnog sekretara NATO, srpske oružane snage mogu naučiti dosta toga u saradnji sa trupama članica NATO kao "najkvalitetnijim oružanim snagama u svetu", a mogu imati velike koristi i na planu reformi i osavremenjivanja srpske vojske jer NATO ima velikog iskustva u preobražaju oružanih snaga.

"Otud smatram da je to neposredna prednost da Srbija ima tesno partnerstvo s NATO. Ali i u širem političkom kontekstu ja, isto tako, vidim da bi Srbija bila na dobitku bliskom saradnjom, ne samo s Evropskom unijom, već i sa NATO. Činjenica je da su merila koja treba ispuniti za ulazak u Evropsku uniju u mnogome ista kao i merila za saradnju kroz Partnerstvo za mir. Otud, Evropska unija i NATO se dopunjuju", rekao je Rasmusen.