Đurić: Srbija ne može da bude talac nespremnosti Prištine

BEOGRAD - Srbija ne može da bude talac nespremnosti Prištine da dosledno sprovodi tekst i duh briselskog sporazuma, poručio je danas savetnik predsednika i jedna od pregovarača Marko Đurić.

On je istakao da je Srbije ispunila sve što je do ove tačke predviđeno planom sprovođenja sporazuma, a da je Priština imala samo jednu obavezu - da usvoji zakon o amnestiji - i da ni nju nije ispunila.

"U nastavku sprovođenja 95 odsto tereta leži na njima i zbog toga Srbija ne može da bude talac nespremnosti Prištine da dosledno sprovodi tekst i duh sporazuma", naglasio je Đurić ocenivši da u Prištini ima onih koji se danas pribojavaju integracije i učešća Srba u pokrajinskim organima.

"Kao da su se nakon početne opijenosti samoproglašenom nezavisnošću i ubeđenosti da pregovori mogu ići samo njima u prilog uverili u to da ipak moraju da prave kompromise koji ne nailaze na najbolji ođek u njihovoj javnosti", primetio je Đurić.

Upitan kada očekuje da zakon o amnestiji bude donet i na šta se po tom pitanju obavezao kosovski premijer Hašim Tači prilikom poslednje runde dijaloga u Briselu proteklog ponedeljka, Đurić je rekao da je Tači preneo namere da zakon bude usvojen u narednih nekoliko dana, a Beograd insistiranje da on mora biti usvojen u neizmenjenoj formi.

"Naša poruka je bila da to mora biti u neizmenjenoj formi, dakle u onoj koja je dogovorena, bez ukidanja pojedinih krivičnih dela ili dodavanja novih koja možda odgovaraju pojedinim strukturama organizvanog kriminala na Kosovu. Dakle, mora da se usvoji ono što je dogovoreno", naglasio je Đurić.

Na pitanje da li za takav stav Srbija ima podršku evropskih posrednika i međunarodne zajednice, Đurić je rekao da je međunarodna zajednica garant sporazuma i samih pregovora i da Beograd od njih očekuje samo da javnosti predoče šta je dogovoreno.

Tada će, dodao je Đurić, javnost moći da uporedi ono što je Priština uradila sa onim što je dogovoreno.

Prema njegovim rečima, za Beograd je najvažnije to što je amnestija preduslov sprovođenja sporazuma u oblasti policije i pravosuđa.

"Vi ne možete da integrišete ni policijace ni ljude iz pravosuđa ako nema garancija da prištinske insitucije neće maltretirati nikoga od njih. Naravno to ne bi bilo ni moguće, ali sam pokušaj da se tako nešto uradi, a koji bi bio zasnovan na važećim zakonima u pokrajini, mogao bi da dovede do destabilizacije koju treba da izbegnemo time što će zakon o amnestiji biti valjan", naglasio je Đurić.

Upitan da li postoji svest u EU i prevashodno u Nemačkoj, da Priština može namerno da odugovlači primenu kako bi opstruirala integracije Srbije i može li Beograd u tom slučaju opet da očekuje "stop" od nemačkog Bundestaga, Đurić je rekao da je siguran da sve članice, pa i Nemačka veoma pažljivo prate rad timova u Briselu i posmatraju situaciju na terenu.

"Proces približavanja i harmoniztacije našeg sistema sa sistemom EU je tako osmišljen da zemlje članice imaju ovlašćenja tokom čitavog tog procesa da donesu odluku o stopiranju ili predlože ubrzavanje integarcija. Ja sam siguran da oni veoma pažljivo prate rad naših timova u Briselu i posmatraju situaciju na terenu", kazao je Đurić.

Govoreći o telekomunikacijama i energetici, temama o kojima još nije postignuta saglasnost u pregovorima, Đurić je naveo da nije lako doći do rešenje i da će se o tome razgovarati i u rudnama koje su pred nama.

"Stvari su samo formalno tehničke, zato što su interesi politički i suprostavljeni i zbog toga nije lako postići rešenje. Ako u prethodnim mesecima to nije bilo moguće, ne iznenađuje što na jednom sastanku nismo mogli da dođemo do proboja po tim pitanjima", kazao je Đurić komentarišući dogovore iz prethodne runde dijaloga.

To, međutim, dodao je, ne znači da treba odustati od traženja rešenja.

"Rešenje ćemo nastaviti da tražimo i u narednom periodu, ali moramo da vodimo računa da rešenja moraju da budu statusno neutralna. Kao što je Kosovo za nas sastavni deo Srbije, tako ne možemo da prihvatimo da se status na drugi način formuliše kroz pitanje telekomunikacije, ili da se otuđuje naša imovina i prirodni resursi kad je u pitanju energetika", naglasio je Đurić.

On je dodao da zbog toga i druga strana treba da prihvati statusno neutralan karakter procesa, iako, kako je dodao, kad je reč o telekomunikacijama ili pozivnm broju to veoma često nije jednostavno.

"Ali, ako neko misli da može da nametrne da se na celoj teritoriji Kosmeta korisit samo jedna pozivni broj, i to broj koji nije pozivni broj Republike Srbije, onda mogu da kažem da to nije dobar signal da se želi postići kompromis", kazao je Đurić.

Upitan kako podstaći Srba sa Kosova i Metohije da izađu na izbore u pokrajini, Đurić je rekao da su izbori demokratski proces i nije moguće nikoga na silu naterati da uradi bilo šta, ali da ako postoje kvalitetni argumenti kojima se dokazuje da je to korisno, onda je i šansa da izbori budu uspešni veća.

"U velikoj meri će od ponašanja Prištine zavisiti odnos ljudi na terenu pa i nas prema tom procesu, od toga kako se stvari budu kretale narednih nekoliko meseci i koliko Priština bude pokazala da zaista jeste za integraciju, a ne da je to samo deklarativno i da se koristi kao instrument da ostvare svoje druge interese", rekao je Đurić.

Savetnik predsednika je medijske napise o ukidanju Kancelarije za Kosovo i Metohiju nazvao spekulacijama koje nisu utremeljene u političkoj realnosti niti na potrebama građana.