Našli smo dosta para iz Miloševićevog prvog i drugog kruga ljudi. I te pare su bile blokirane. A onda je okružni tužilac napisao bez mog znanja dokument da Srbija nije zainteresovana da se te pare vrate, ispričao je čovek od poverenja Zorana Đinđića

Aleksandar Radović je bio u sastavu Đinđićeve vlade, kao direktor Republičke uprave javnih prihoda i, tada poznat kao "čovek bez lica", oporezivao je srpske tajkune i istraživao odliveni kapital Miloševića i njegovih oligarha širom ofšor carstva. Pripisivali su mu i da je čovek raznih tajnih službi sveta.

"Božidar Đelić je vraćanjem ekstraprofita tajkunima zabio nož u leđa državi kojoj je služio. On je oštetio budžet Republike Srbije. On je povratio ono što je bilo oduzeto pod izgovorom da je to bilo nelegalno. Ne samo da je vratio 60-70 miliona evra, već je na to dodao kamatu od 40 odsto. Kariću se najviše isplatilo da plaća porez i da mu se vrši povraćaj. To je najbolji biznis", kazao je Radović za Nedeljnik.

On je rekao da je podneo ostavku jer nije više bio sposoban da puni budžet.

"Jednostavno je sve više ljudi dolazilo s preporukama raznih političkih faktora da ne možemo od njih da naplaćujemo porez, ja sam otišao. I moje ime počelo je da se pojavljuje u javnosti, baš kao i moje fotografije, a bilo je dogovoreno da se ne pojavljujem. Rekli su mi: "Imaš odrešene ruke i na tvojoj strani su policija i pravosuđe." Poverovao sam u to baš kao što ste i vi poverovali da će vam biti bolje.

Ali, kad su rekli to je bilo tako, a sad više nije tako, e, onda sam rekao neka rade to drugi ljudi. Đeliću to nije smetalo", izričit je Radović.

On je dugo važio za "čoveka bez lica" i bio je čovek od poverenja bivšeg premijera Zorana Đinđića.

"Đinđić mi je rekao: 'Imaš puno posla, bavi se njima, a ima ko će da priča.' Apsolutno se složio da se ne pojavljujem u javnosti i da radim svoj posao. To je bila i moja želja".

Pa ipak, pare s Kipra koje su oteli Milošević i njegovi oligarsi nikada nisu vraćene.

"Zašto, to morate da pitate ministre koji su bili na funkcijama. U svakom slučaju, narodu bi bilo bolje da su te desetine milijardi ušle u zemlju. Našli smo dosta para iz Miloševićevog prvog i drugog kruga ljudi. I te pare su bile blokirane. A onda je okružni tužilac napisao bez mog znanja dokument da Srbija nije zainteresovana da se te pare vrate. Došao je švajcarski ambasador i rekao: 'Gospodine, otkad vas to više ne zanima?'", ispričao je Radović.