MILICA ĐURĐEVIĆ STAMENKOVSKI: Pripremamo ceo niz mera i projekata kojima ćemo ekonomski osnažiti porodicu i stvoriti ambijent po meri roditelja i dece

Ministarka za brigu o porodici i demografiju Milica Đurđević Stamenkovski u intervjuu za Kurir, između ostalog, navodi šta će sve roditeljima doneti izmene i dopune Zakona o finansijskoj podršci porodici s decom, na koji način su smanjene procedure za prijavu za tu vrstu pomoći, a govori i o porukama koje je predsednik Vučić poslao iz Njujorka, kao i o promenama s kojima se suočava otkako je na ministarskoj funkciji.

Roditelji se neretko žale na količinu dokumentacije koju je potrebno prikupiti, odnosno predati prilikom prijave za ovu pomoć. Da li se uradilo nešto da se to olakša?

- Izmenama zakona smanjuje se obim dokumentacije neophodne za ostvarivanje prava na dečji dodatak. Konkretno, roditelji više neće imati zakonsku obavezu da pribave uverenje o katastarskim prihodima koje članovi porodice ostvaruju po osnovu poljoprivredne delatnosti. U praksi, to je jedan papir manje, čime se znatno olakšava ostvarivanje tog prava. Planiramo izmene uredbe za dodelu sredstava za kupovinu prve nekretnine, kako bismo i tu pojednostavili proces za bračne parove koji konkurišu.

  Pozvali ste građane da počnu "demografsku obnovu nacije". Na šta ste konkretno mislili i na koji način smatrate da bi time trebalo da se pozabave? Nije li država ta koja merama koje donosi treba time da se bavi?

- Kad sam u Narodnoj skupštini obrazlagala izmene zakona, upotrebila sam sintagmu demografska obnova. Odmah nakon mog izlaganja, u određenom delu medija započeta je relativizacija ovog pojma i pokušaj da se u potpunosti obezvredi populaciona politika, devastira značaj porodice i izvrgne ruglu demografska obnova. Ali pogrešno bi bilo kada bismo demografsku obnovu sveli samo na prostu reprodukciju i samo i isključivo na rađanje dece. Demografska obnova obuhvata i povratak naših ljudi iz inostranstva, uspostavljanje sistema po meri porodice, uslov za održivost penzionog sistema i opšte vitalnosti države i njene privrede. Demografska obnova podrazumeva jačanje sela, podršku porodičnim gazdinstvima, ulaganje u infrastrukturne projekte za roditelje i decu. Zbog toga govorimo o demografskoj obnovi, u koju treba da se uključe sve institucije države i društva.

Ne možemo da se ne osvrnemo na vašu izjavu da su priče o akušerskom nasilju i lošim uslovima u porodilištima "deo globalne agende protiv rađanja u Srbiji", zbog čega je deo javnosti pozvao i na vašu smenu. Dovodite li u pitanje akušersko nasilje, uprkos slučajevima za koje smo u javnosti imali prilike da čujemo?

- Nemam nikakav problem da korigujem svoje stavove, i to bi trebalo da bude odlika svakog ko je odgovoran, međutim, u konkretnom slučaju za tim nema nikakve potrebe budući da su moje reči namerno pogrešno protumačene. Zarad javnosti, još jednom želim da ponovim da nikada nisam rekla da ne postoje slučajevi akušerskog nasilja. U to može da se uveri svako ko to želi. Nesavesno postupanje prema trudnicama, porodiljama i majkama je za najstrožu osudu i najrigorozniju sankciju. Medicinski radnik koji na bilo koji način ugrozi zdravlje i život majke i deteta ne sme više da obuče beli mantil. Sa slučajevima nasilničkog postupanja prema porodiljama se moramo obračunati sistemski i iz korena, jer nažalost, svedoci smo da se zbog nesavesnih i bahatih pojedinaca baca senka na porođaj kao najlepši čin, čin donošenja novog života na svet. Verujem da je svako razuman saglasan s tim. Ono na šta sam ukazala je medijska zloupotreba negativnih primera, koji se predstavljaju kao opšta slika, jer smatram da nemamo pravo da širimo paniku i unosimo strah budućim majkama i porodiljama, već moramo da im pružimo ohrabrenje i sigurnost.

Situacija na KiM je, reklo bi se, sve teža za Srbe koji tamo žive, a Aljbin Kurti čini sve da im je dodatno oteža. S obzirom na to da međunarodna zajednica, osim povremenih mlakih reakcija, ništa ne čini kako bi obuzdala Kurtija, može li to pitanje da se reši u dogledno vreme?

- Nažalost, vreme je pokazalo da je samo Srbija želela razgovor i kompromis, dok je druga strana sprovodila i nastavlja da sprovodi etničko čišćenje nad našim narodom na Kosovu i Metohiji. Međutim, procesi u čitavom svetu su vrlo dinamični i kao takvi nagoveštavaju i novu dinamiku odnosa i uticaja. Srbija mora da bude spremna da u toj novoj epohi pronađe i zatraži mesto za rešavanje srpskog pitanja na Balkanu. U eri u kojoj živimo, kada bujaju rat, terorizam i nasilje, Srbija poziva na povratak na principe međunarodnog prava i ima pun legitimitet da to učini, jer su međunarodno pravo upravo ovde i srušili.

Predsednik Vučić je tokom nedelje bio u Njujorku, gde je u GS UN govorio, između ostalog, o Kosovu. Koliko je to značajno i može li da ima konkretan efekat?

- Izlaganje predsednika Republike Srbije na 79. zasedanju GS UN potvrda je istorijskog iskustva - da Srbima možete oduzeti mnogo toga, ali čast i ponos nikada. Svet je mogao da posluša lekciju iz međunarodnog prava i podsećanje na pogažene principe, na tlačenje i rušenje Srbije, najpre ilegalnom NATO agresijom 1999, a potom i jednostranim proglašenjem nezavisnosti Kosova 2008. Naša zemlja više ne ćuti. Progovorila je snagom svojih korena i potrebom svog potomstva.

Šta se promenilo u vašem životu ulaskom u Vladu Srbije? Koliko se promenio pogled na funkcionisanje države, šta je ono što ste naučili i saznali a da s tim možda niste bili upoznati ranije?

- Posvećena sam poslu daleko više, jer sam preuzela odgovornost, a to je ono što pravi razliku između izvršne vlasti i boravka u opoziciji.